Једино место у граду где су лутке глумци

ПОЗОРИШТЕ “ПИНОКИО” ОБЕЛЕЖИЛО ПОЛА ВЕКА ПОСТОЈАЊА

Позориште сваке године припреми пет премијера и изведе око 250 представа

Највеће лутка­рско позори­ште у Србији “Пинокио” 1. априла прославило је 50 година посто­јања. Прослава чији је слоган “Пола века игре” обележена је концертом Оркестра по­лиције Министарства уну­трашњих послова Републике Србије и премијером ансамбл представе “Бајка о зачараној лепотици”, бугарског редите­ља Славча Маленова. Публика је дочекала крај десетоминутним аплаузом, а завршницу је употпунило извођење нове химне позоришта. Излазак це­лог тима “Пинокија” на сцену, који је заједно с публиком ђу­скао уз песму “Ми смо деца Пинокија” разиграо је, али и разнежио присутне.

– Позориште никада није одустало од свог циља, а то је луткарство. Лутка, маска, анимација и деца. Добро до­шли ­ пожелео је присутнима управник позоришта Владан Ђурковић, након чега је уследила и додела годишњих приз­ нања. Прво је уручено бившем управнику и оснивачу “Пинокија” Живомиру Јоковићу. Награде су додељене и глу­мцу Зорану Тодоровићу, Фо­ндацији “Новак Ђоковић”, Гордани Гонцић из Секре­теријата за културу и Ивану Kарлу, се­ кретару за култу­ру града Београда.

– “Пинокио” не може никад да остари ни одрасте, тако да је и ово по­зориште осуђено на вечну младост у публици и на ре­пертоару, на сцени.

Ја вам желим да на­ставите да негујете ту младост и да ни­коме ко вас хвали никада не порасте нос ­ поетично је изјавио Kарл. Луткарски театар, у споју стварног и немогућег, пред­ставља чврсту спону између реалности и маште, а глумац кроз лутку, главно средство позоришне луткарске предста­ве, у тих неколико тренутака на сцени, несебично поклања публици своју душу.

Лутке су свет између сна и реалности, свет игре, маште и сликовних знакова на сцени, а свако позориште лутака је истовремено и музеј лутака. Све позоришне лутке напра­вљене за поједине представе су и уметничка дела, па се тако, на Булевару Маршала Толбухина 1, налази једино луткарско позориште у Бео­граду, где се најмлађи, али и они нешто старији, могу пре­пустити чарима необичних уметничких дела.

Основано је 1972. као Путу­јуће позориште “Пинокио” да би своје седиште у Земуну театар добио годину дана ка­сније, када и мења свој назив у Позориште лутака “Пинокио”. Прве представе настајале су са свега три­-четири глумца, међу којима је био и Живомир Јо­ковић, а играли су се комади, као што је “Биберче” или баш “Пинокио”.

Прва представа одиграна на земунској сцени реализована је у мају 1973. ­ “Догодило се у Луткову”, да би од 1978. “Пи­нокио” добио статус сталног београдског позоришта. До данас је остало једино лутка­рско позориште у Београду. У театру се, поред малих позо­ришних форми, праве и вели­ке ансамбл представе, али се формира и стални глумачки ансамбл. “Пинокио” почиње да окупља велики број писаца, редитеља, ликовних креатора, композитора, а међу сарадни­цима су се нашла и најзначај­нија имена уметника из земље и иностранства.

Током лета 2014. “Пинокио” се преселио на Нови Београд, у зграду бившег биоскопа “Ју­гославија”, где је претходно привремено било смештено и Мало позориште “Душко Радовић”. Позориште је до сада учествовало на бројним домаћим и међународним фе­стивалима и добитник је низа значајних награда и признања. Основу репертоара чине представе рађене по мотивима класичних бајки, митова, легенди и епске поезије, али и према савременим драм­ским текстовима. Kористе се различите луткарске  технике и форме, често у комбинацији с позориштем сенки и глума­чком игром. На репертоару је преко 30 представа, које се свакодневно изводе на матич­ној сцени и на бројним госто­вањима. Сваке године изведе се пет премијера и укупно око 250 представа.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА