Scroll Top

Колевка мистичних русаљки

kolevka-misticnih-rusaljki
Сличне теме

Кучево, бисер Источне Србије и српски Елдорадо

Одвајкада, на Тројице тј. Духове (на влашком Русаље), по неколико жена из овог села падало је у необјашњиви транс, током ког су, како северује, у њихова тела улазили духови и виле

Фото: Лазар Костић

Кучево је прави мали бисер источне Србије! Смештен у крају који је одвајкада богат причама и митовима који и данас буде машту радозналаца, окружен скривеним лепотама које позивају на авантуру, уљуљкан у загрљај златоносног Пека и магичних Хомољских планина, овај градић има понешто за свакога.

Било да вас занима активан одмор у природи, историјско и културно наслеђе краја, спортско-рекреативни садржаји или добри стари гастрономски специјалитети, Кучево вас неће разочарати. Напротив! И најизбирљивији гости у њему ће пронаћи кутак за уживање, а верујте – чека вас и неколико изненађења.

Поред добро познатих локалитета и туристички пропраћених дестинација, Кучево има и неколико потпуно јединствених, оригиналних, а ништа мање забавних атракција које можете видети (и доживети) једино ако посетите овај крај.

Пронађите злато у Пеку

Легенда каже да се Кучево у давној прошлости звало Старозлатија. О томе је још у 19. веку писао славни путописац Феликс Каниц, а то је највероватније и почетак приче о нераскидивој вези овог краја и злата. Да је овај крај богат златом, знало се одвајкада. Из овдашњих река и рудника драгоцени жути метал у прошлости су вадили сви – од старих Римљана преко српских средњовековних владара, па све до династије Карађорђевић и новијих времена.

Локална легенда каже да су и Јасон и аргонаути златно руно тражили управо у пределима око Кучева. Иако ово можда и јесте само прича – да у Пеку има злата, неоспорна је чињеница. Због тога Кучево понекад зову и градом у златној долини, а новинари су му у новије време наденули и нешто звучнији надимак – српски Елдорадо.

У Кучеву су поносни на ову традицију, а од заборава чувају и древну методу добијања злата испирањем златоносног речног песка помоћу испитака и пралишта. А знате шта је најбоље од свега? У томе и сами можете да се окушате.

Иако тајну овог узбудљивог заната у Кучеву данас зна тек неколико породица, које знање преносе с колена на колено, у оквиру манифестације Хомољски мотиви за посетиоце се врши демонстрирање испирања злата испитаком, на исти начин како се то радило и у далекој прошлости.

Википедија

Вести ,,с оног света“

Дубока је село магичне лепоте. Ушушкало се на обронцима мистичних Хомољских планина, на неких петнаестак километара од центра Кучева. Природа је била дарежљива према овом месту – има свој водопад, своју пећину и бескрајне шуме, као створене за бег од свакодневице, одмор и релаксацију.

Ипак, оно по чему је ово село најпознатије, нема везе с нечим природним већ, пре би се рекло, натприродним – Дубока је дом русаља. Реч је о феномену који наука није успела да објасни. Сваке године, одвајкада, на Тројице, тј. Духове, по неколико жена из овог села падало је у необјашњиви транс. Мештани су веровали да су оне тада успостављале везу ,,са оним светом“ и да су у њихова тела улазили духови и виле, а како се то дешавало увек и само на Русаље (што је влашки назив за празник Духова), тако су их и прозвали – русаље или русаљке.

Како би их пробудили из транса, сељани су изводили низ компликованих обреда који су подразумевали древне бајалице, музику, играње, укрштене мачеве, биље и воду из дубочког потока…

Много је прича о женама које су биле русаље. Након буђења из транса, оне у доносиле вести из света мртвих, поруке преминулих за живе чланове породица, а било је и оних које су предвиђале будућност. Проучавали су их и домаћи и светски антрополози и етнолози, али и лекари који су, уочи Тројица, специјално долазили у село да би сведочили овом феномену. Кажу
да русаља данас више нема. Последња је умрла негде после Другог светског рата.

Фудбал и коло на штулама

Ходати на штулама у овим крајевима некада је била потреба, а не разонода. Мостова је било мало, а река се морала прећи, па су за долазак до друге обале штуле биле најбрже, најпрактичније и најјефтиније решење.

Деца су се у овим крајевима учила да ходају на штулама још од најранијих дана, а онда је неко (нико не зна тачно када и како) пробао и да заигра на њима и – коло на штулама је рођено. Ова јединствена игра игра се само у селу Волуја крај Кучева.

На сцени је први пут изведена пре више од 50 година, када је почела манифестација Хомољски мотиви, а поред кола, на штулама (чисто ако вам није доста адреналина и узбуђења) игра се и фудбал ,,на мале голиће“. А то је тек фешта и уживање за гледати.

Мештани села изузетно су поносни на ову традицију, па ћете овде видети и чути да на штулама ходају и играју сви – без обзира на генерације, а ова необична вештина једно време је била саставни део часова физичког васпитања у локалним школама. Данас о њеном очувању брине КУД Штуле из Волује.

Град мурала

Кучево је и град мурала. Захваљујући младом Кучевљанину Бојану Вељковићу, који је у то време студирао примењену уметност, група студената с тог факултета пре неколико година украсила је овај град муралима, који представљају знамените личности Кучева, значајне догађаје из историје места, древне обичаје…

Уметници су, тако, свој раскошни таленат пренели на зграде Кучева, па данас, док шетате улицама овог градића, можете уживати у откривању мурала које су оставили иза себе, али и на један потпуно јединствен начин открити историју краја – од призора из народно – ослободилачке борбе преко народних игара и обичаја, па све до појединаца који су славу Кучева пронели надалеко: Жанке Стокић, Стевана Раичковића и непоновљивог Ђорђа Марјановића.

Шокрц и препишор

Увек је право време да посетите Кучево, али уколико то учините у пролеће, током манифестације Хомољски мотиви, бићете у прилици да на једном месту видите све ове атракције и занимљивости. У питању је најпознатија туристичко-културна манифестација Кучева која се одржава још од 1968. и једна је од најстаријих манифестација те врсте у читавој Србији.

Јединствена смотра изворног народног стваралаштва представља традицију,обичаје и културу краја у старом руху новим генерацијама. Захваљујући њој, сачуване су народне игре шокрц, стара влајна и препишор, песме ,,Зелен ора пао на орање“ и ,,Ај, Марија, лападуре“, инструменти бушин, дудурејш, дромбоље, као и делови дивних народних ношњи: зобун, тканице, шукуре, огромне хомољске шубаре…

Аутор Историјски забавник

Фото: ТО Кучево

Додај коментар: