Scroll Top

Наши Београђани са свих меридијана

nashi-beogra-ani-sa-svih-meridijana
Сличне теме

ЗООЛОШКИ ВРТ “ВРТ ДОБРЕ НАДЕ” ОВЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВЉА 85. РОЂЕНДАН

Пажњу грађана су изазивали још први становници царства на ободу Калемегдана. Данас око 211 врста привлачи годишње око 400.000 посетилаца

Београдски зооло­шки врт познати­ји као “Врт добре наде” ушушкао се на ободу Калемегданског парка. Осно­ван под покровитељством тадашњег градоначелника Београда Владе Илића на Петровдан 12. јула 1936, на простору од 3,5 хектара, Бео зоо­врт постао је дом за прве становнике ­ лавове, леопа­рде, белог и мрког медведа, неколицине мајмуна, те ег­зотичних биљоједа и птица.

Посетиоци “Врта добре на­де” уживали су у погледима на богато животињско цар­ство, у ком су се налазили и они с листе најугроженијих попут мајмуна са Гибралтара, нове врсте пустињских лисица, доркас газеле, али и риђе луње, које стручњаци описују као најлепше евро­пске птице.

Несташни Сами

Чувени шимпанза Сами стигао је у зоо-врт 12. јануара 1988.

Популарност је стекао својим несташлуком – чак двапут се про-шетао улицама Београда, а да никакву штету није причинио. Први пут је побегао 21. фебруара 1988, када је направио праву пометњу шетајући улицама Дорћола. Уз пратњу полиције и чувара зоо-врта, Сами је лежерно дошао до биоскопа “Балкан”, где га је тадашњи директор Вук Бојовић сместио у свој аутомобил уз речи: “Хајде Сами, идемо кући.”

Светски медији су данима извештавали о Самијевом бекству и посебно о томе што никада раније није забележено да је неко одраслу шимпанзу смео да уведе у аутомобил и провоза по граду.

Само два дана касније Сами је поново развалио решетке кавеза и овог пута његова авантура по београдским улицама трајала је невероватних седам сати. Угинуо је 1992, а бронзани споменик у природној величини подигнут је у зоо-врту, у знак сећања на омиљеног“дорћолског бегунца” Амерички алигатор, по имену Муја, стигао је у Београд 1937. и важи за најстаријег припадника своје врсте у неком зоо-врту..

Поклони су потом стизали, као знак захвалности, са ско­ро свих континената. На Ма­лом Калемегдану одомаћили су се ретки и непроцењиви носорози, који су авионом превезени из највећег нацио­налног парка у Зимбабвеу, као дар председника Муга­беа, али и шест једногрбих камила, које је врту подарио либијски вођа Муамер ел Га­ дафи.

Становници “Врта добре наде” одувек су изазивали пажњу грађана, чак су јед­ном приликом главном ули­цом, кнез Михаиловом, дав­не 1982. прошетали слонови уздигнуте главе и парадним кораком. Најинтересантни­ји пар београдског зооло­шког врта били су слоница Тиса и слон Мита. Њихова нестрпљиво и дуго очекива­на принова уједно је било и прво слонче које је рођено у Европи иза решетака. Тих дана грађани су се сва­кодневно телефоном јављали запосленима у врту не би ли сазнали када ће се Тиса поро­дити. Мали сурлаш по име­ну Цица велику популарност стекао је још пре рођења, а о томе најбоље сведочи чи­њеница да је за његово име стигло преко 10.000 предло­га.

Један у 10 милиона

“Врту добре наде” посебно се може похвалити белим ла­вовима, који су 2005. стигли из далеке Јужноафричке Ре­ публике, као донација Нићифора Ника Аничића. Такође, у мају 2018. рођена је овде женка белог америчког бизона, што представља велику реткост и дар с обзиром на то да се ова врста рађа у просеку једном у 10 милиона.

Да су од самог оснивања становници зоо­врта имали гламурозан живот, говори и то да је животињско царство настањено у дорћолској улици Тадеуша Кошћушка више пута угостило и чла­нове краљевске породице Карађорђевић, која је време посвећено разоноди прово­дила управо на овом месту. Иако скривен од градске вреве, Бео зоо­врт није остао невидљив бомбама и налети­ма немачких војника током Другог светског рата. Чак су и становници околних згра­да веровали да врт неће бити мета напада, па су ту потра­жили уточиште. Нажалост, бомбе су неконтролисано па­дале и усмртиле много људи и животиња. Многе животи­ње тада су успеле да побегу из разрушених кавеза, нојеви су виђени како шетају Тера­зијама, мајмуни су упадали у куће, тражећи храну…

Храбра Габи

Невероватних је прича у “Врту добре наде”, а међу омиље­ нима је и она о женки немачког овчара Габи, чије је задуже­ње било да са још једним псом и ноћним чуваром патро­лира. Једне ноћи давне 1987. женка јагуара је прескочила гвоздене шиљке кавеза и кренула у шетњу по врту. Када се дивља мачка приближила Управној згради, Габи је неу­страшиво стала у одбрану чувара. Са озбиљним и бројним повредама завршила је на операционом столу Ветеринар­ског факултета… Када је издахнула и њој у част подигнут је споменик у зоо­врту да заувек подсећа на њену смелост и неустрашивост.

За руком је пошло вајару Вуку Бојовићу да оживи и реконструише зоо­врт упр­кос његовом руинираном стању. Откад је дошао на фу­нкцију директора “Врта до­бре наде” 1986. све до 2014, када је преминуо, Бојовић се несебично залагао да жи­вотињама омогући најбоље услове и да зоо­врт постане бренд града.

Данас се животињско цар­ство на Калемегдану прости­ре на површини од чак 14 хе­ктара. Кроз капије зоо­врта, који ове године прославља 85. рођендан и чији модер­низован изглед и богата фау­на привлачи и бројне стране туристе, годишње прође око 400.000 посетилаца.

Ова оаза испод кула Београдске тврђа­ве може да се похвали са око 211 животињских врста, како домаћих тако и егзотичних и угрожених.

аутор: Тамара Јоргић

фото ЗОО

црно-беле фотографије: Архива Борбе

Додај коментар: