Наши Београђани са свих меридијана

ЗООЛОШКИ ВРТ “ВРТ ДОБРЕ НАДЕ” ОВЕ ГОДИНЕ ПРОСЛАВЉА 85. РОЂЕНДАН

Пажњу грађана су изазивали још први становници царства на ободу Калемегдана. Данас око 211 врста привлачи годишње око 400.000 посетилаца

Београдски зоолошки врт познатији као “Врт добре наде” ушушкао се на ободу Калемегданског парка. Основан под покровитељством тадашњег градоначелника Београда Владе Илића на Петровдан 12. јула 1936, на простору од 3,5 хектара, Бео зооврт постао је дом за прве становнике лавове, леопарде, белог и мрког медведа, неколицине мајмуна, те егзотичних биљоједа и птица.

Посетиоци “Врта добре наде” уживали су у погледима на богато животињско царство, у ком су се налазили и они с листе најугроженијих попут мајмуна са Гибралтара, нове врсте пустињских лисица, доркас газеле, али и риђе луње, које стручњаци описују као најлепше европске птице.

Несташни Сами

Чувени шимпанза Сами стигао је у зоо-врт 12. јануара 1988.

Популарност је стекао својим несташлуком – чак двапут се про-шетао улицама Београда, а да никакву штету није причинио. Први пут је побегао 21. фебруара 1988, када је направио праву пометњу шетајући улицама Дорћола. Уз пратњу полиције и чувара зоо-врта, Сами је лежерно дошао до биоскопа “Балкан”, где га је тадашњи директор Вук Бојовић сместио у свој аутомобил уз речи: “Хајде Сами, идемо кући.”

Светски медији су данима извештавали о Самијевом бекству и посебно о томе што никада раније није забележено да је неко одраслу шимпанзу смео да уведе у аутомобил и провоза по граду.

Само два дана касније Сами је поново развалио решетке кавеза и овог пута његова авантура по београдским улицама трајала је невероватних седам сати. Угинуо је 1992, а бронзани споменик у природној величини подигнут је у зоо-врту, у знак сећања на омиљеног“дорћолског бегунца” Амерички алигатор, по имену Муја, стигао је у Београд 1937. и важи за најстаријег припадника своје врсте у неком зоо-врту..

Поклони су потом стизали, као знак захвалности, са скоро свих континената. На Малом Калемегдану одомаћили су се ретки и непроцењиви носорози, који су авионом превезени из највећег националног парка у Зимбабвеу, као дар председника Мугабеа, али и шест једногрбих камила, које је врту подарио либијски вођа Муамер ел Га дафи.

Становници “Врта добре наде” одувек су изазивали пажњу грађана, чак су једном приликом главном улицом, кнез Михаиловом, давне 1982. прошетали слонови уздигнуте главе и парадним кораком. Најинтересантнији пар београдског зоолошког врта били су слоница Тиса и слон Мита. Њихова нестрпљиво и дуго очекивана принова уједно је било и прво слонче које је рођено у Европи иза решетака. Тих дана грађани су се свакодневно телефоном јављали запосленима у врту не би ли сазнали када ће се Тиса породити. Мали сурлаш по имену Цица велику популарност стекао је још пре рођења, а о томе најбоље сведочи чињеница да је за његово име стигло преко 10.000 предлога.

Један у 10 милиона

“Врту добре наде” посебно се може похвалити белим лавовима, који су 2005. стигли из далеке Јужноафричке Ре публике, као донација Нићифора Ника Аничића. Такође, у мају 2018. рођена је овде женка белог америчког бизона, што представља велику реткост и дар с обзиром на то да се ова врста рађа у просеку једном у 10 милиона.

Да су од самог оснивања становници зооврта имали гламурозан живот, говори и то да је животињско царство настањено у дорћолској улици Тадеуша Кошћушка више пута угостило и чланове краљевске породице Карађорђевић, која је време посвећено разоноди проводила управо на овом месту. Иако скривен од градске вреве, Бео зооврт није остао невидљив бомбама и налетима немачких војника током Другог светског рата. Чак су и становници околних зграда веровали да врт неће бити мета напада, па су ту потражили уточиште. Нажалост, бомбе су неконтролисано падале и усмртиле много људи и животиња. Многе животиње тада су успеле да побегу из разрушених кавеза, нојеви су виђени како шетају Теразијама, мајмуни су упадали у куће, тражећи храну…

Храбра Габи

Невероватних је прича у “Врту добре наде”, а међу омиље нима је и она о женки немачког овчара Габи, чије је задужење било да са још једним псом и ноћним чуваром патролира. Једне ноћи давне 1987. женка јагуара је прескочила гвоздене шиљке кавеза и кренула у шетњу по врту. Када се дивља мачка приближила Управној згради, Габи је неустрашиво стала у одбрану чувара. Са озбиљним и бројним повредама завршила је на операционом столу Ветеринарског факултета… Када је издахнула и њој у част подигнут је споменик у зооврту да заувек подсећа на њену смелост и неустрашивост.

За руком је пошло вајару Вуку Бојовићу да оживи и реконструише зооврт упркос његовом руинираном стању. Откад је дошао на функцију директора “Врта добре наде” 1986. све до 2014, када је преминуо, Бојовић се несебично залагао да животињама омогући најбоље услове и да зооврт постане бренд града.

Данас се животињско царство на Калемегдану простире на површини од чак 14 хектара. Кроз капије зооврта, који ове године прославља 85. рођендан и чији модернизован изглед и богата фауна привлачи и бројне стране туристе, годишње прође око 400.000 посетилаца.

Ова оаза испод кула Београдске тврђаве може да се похвали са око 211 животињских врста, како домаћих тако и егзотичних и угрожених.

аутор: Тамара Јоргић

фото ЗОО

црно-беле фотографије: Архива Борбе