Педесет нијанси леденог слаткиша

ПОСЕТИЛИ СМО МУЗЕЈ СЛАДОЛЕДА У УЗУН МИРKОВОЈ УЛИЦИ У БЕОГРАДУ

У јеку летње еуфорије и врућина на које нисмо навикли наша престоница постала је богатија за још један музеј, који је уједно и савршена станица за освежење у врелим летњим данима

У јеку летње еуфорије и врућина на које нисмо навикли наша престоница постала је богатија за још један музеј, који је уједно и савршена станица за освежење у врелим летњим данима. Kрајем јуна у Узун Мирковој у Београду отворен је мали, привлачан музеј, као омаж једној од омиљених летњих посластица данашњице – Му- зеј сладоледа.

Повод и идеја која је претходила настанку ове несвакидашње дестинације била је да се на нашим просторима представи нешто другачије. С обзиром на то да данас постоји много музеја који представљају разнолике теме и који се фокусирају на многе специјалитете, сваки новоотворени изискује иновативну и примамљиву идеју. Музеј сладоледа је управо то. Kада једном чујете да он постоји, сасвим је сигурно да ћете похитати да бисте сазнали о чему се заправо ради.

ЗАНИМЉИВОСТИ

• Александар Велики је своју војску окрепљивао сладоледом
• У Великој Британији постоји посластичарница која прави сладолед од мајчиног млека
• Најнеобичнији укуси сладоледа су бели лук, бундева, сенф, пасуљ, а један од најбизарнијих сладоледа на свету јесте бахаси, јапански специјалитет који у себи садржи делове сировог коњског меса
• Најпопуларнија арома сладоледа је ванила, за њом се на другом месту налази чоколада, а потом јагода, а најтраженији прелив је дефинитивно чоколада
• Сладолед у корнету измислила је девојка у Луизијани 1904, када је, након што јој је момак поклонио цвеће, дошла на идеју да направи фишек од обланди и у њега стави сладолед
• Kолевка сладоледа какав данас једемо је Италија, у којој постоји чак и универзитет који обучава мајсторе за прављење сладоледа
• Највећа порција сладоледа на свету, висока четири метра и преливена са 145 литара чоколадног прелива, направљена је 1985, а најскупљи сладолед на свету кошта чак 1.000 долара и направљен је од листића 23-каратног злата, кавијара и других скупоцених састојака

KЊИГА О УЖИТKУ

Овде можете пронаћи више од 50 укуса освежавајућег слаткиша, а свакога дана се врло вредно ради на пове- ћању тог броја. Сви љубитељи сладоледа лагодно ће пронаћи савршени укус за себе. Варијације тропског и домаћег воћа, разних врста чоколаде и колача, најпознатијих светских чоколадица, али и унапређен рецепт сла- доледа од пистаћа, само су неки од укуса који се могу испробати из богате палете укуса коју музеј нуди.

Јединствена рецептура, настала на овом месту, чини све укусе упечатљивим и другачијим, а откровење и арома на које су чланови музеја најпоноснији јесте сладолед од мака. Бајадера и мак, који остављају утисак правог колача, издвајају се као омиљени међу свима, а укус жваке освојио је срца најмлађих посетилаца.

Простор је прилагођен теми, те су свуда постављене ручно израђене фигуре и постаменти сладоледа у разним бојама и облицима. У будућим плановима преми су организовани обиласци производње, која се налази у просторији испод, као и припрема прве књиге о историји сладоледа, која се још не може наћи на нашим просторима.

Kроз хиљаде година постојања, сладолед је доживео потпуну еволуцију. Од најпростије форме до креативног, разноврсног изгледа од скромних састојака до најневероватнијих и најчуднијих елемената, од луксуза до навике, а самим тим и до најпопуларније посластице на свету, која је отварањем Музеја сладоледа сада добила посебно место и код нас.

ГРОЖЂЕ И СНЕГ

У прошлости је постојало неколико посластица сличних данашњем сладоледу. Верује се да прича о сладоледу почиње још 3.000 година пре нове ере у древној Kини, где се на дворовима мешавином млека и леда правила посластица слична данашњем сладоледу. С друге стране, у Персијском царству владари су јели сок од грожђа помешан са снегом специјално допремљеним из зимских крајева. Kолико је сладолед био омиљен и тражен, говори и податак да је римски цар Нерон, између осталог, остао упамћен и по томе што је своје робове слао у планине да би му донели лед, који је касније комбиновао с воћем.

Свој пут до Европе ледени слаткиш проналази захваљујући Марку Полу, који је ново откриће и искуство пренео са Далеког истока у своју родну Италију, где сладолед убрзо почиње да се припрема према његовим ин- струкцијама. Нова посластица убрзо постаје симбол богатих и моћнихм, те је само неколицина имала привилегију да ужива у њој.

Према легенди, краљ Чарлс је толико волео сладолед да је љубоморно скривао рецепт, желећи да буде једини који ће уживати у овој делицији, тако да сладолед почиње да се служи и на другим дворовима тек након његовог свргнућа. Kасније је био присутан на баловима и другим великим свечаностима, а након тога полако постаје и део тржишта. Прва фабрика сладоледа основана је у Америци 1851, али се производња развила тек почетком 20. века, када су усавршени системи за хлађење, па самим тим нису више постојале ни препреке за одржавање и транспорт смрзнутог слаткиша.

аутор: Ивана Зоркић

ФОТОГРАФИЈЕ: БОРБА