Расадник великана и идеја

ТУРИЗМОБЛОГ У ПОСЕТИ МАЧВАНСКОМ БИСЕРУ – ШАПЦУ

Мало је места у Србији које нисам никада посетио. Због позива који сам изабрао, али и љубави према путовањима, тешко је пронаћи место у нашој земљи које нисам истражио. Тек када сам добио тему за овомесечни број Борбе, схватио сам да у Шапцу никада нисам био

Није било много ра­ змишљања ­ спа­ковао сам ранац и кренуо на једнодневни излет до Мачве. Шабац има врло зани­мљив географски положај: сме­штен је на тромеђи Мачве, По­церине и Посавине. На око 800 километра квадратна простире се овај равничарски, низијски и долински град, у ком живи око 116.000 становника. Због тако значајног географског и стратешког положаја, град је био мета бројних војсковођа и освајача. Као и већина наших градова, и Шабац је неколико пута променио назив. Дана­шње име добија доласком Ан­тонија Бофинија, а у преводу с турског језика значи нешто чудесно лепо.

СВЕ СЕ ВРТИ ОКО ЈЕВРЕМОВЕ

Било ми је потребно нешто више од сат времена да савла­дам растојање од 90 км, коли­ко има од Београда до града на Сави. Иначе, због близине реке, у Шапцу се организује велики број манифестација. Најпознатије су Лето на Сави, Богојављенско пливање за ча­сни крст, Међународни плива­чки маратон Јарак, Шабачки летњи фестивал…

Иако сам направио сатницу и листу са местима која обавезно морам посетити, оставио сам простора за неке нове садржаје уколико ми неко од мештана укаже на неки локалитет који морам посетити. Знао сам и ра­ није да је ово један од значај­нијих, али и један од највећих градова наше земље. Међутим, нисам знао да овај град има то­лико дивних места које сваки држављанин Србије (али и сва­ки туриста) мора видети. Град карактерише богато културно наслеђе, очувана природа, али и велики број занимљивх му­рала који ће одушевити све љубитеље уметности. Посто­ ји податак да је Шабац први град Кнежевине Србије у који је из Аустријског царства сти­гао клавир. Управо је то разлог због чега се у граду налази му­рал “Добро темповани клавир”, који је мене оставио без даха. По доласку у град, кажу, пр­во треба посетити Господар Јевремову улицу, која пред­ ставља просторну и култу­рно­историјску целину. Ово је јединствени споменички комплекс и центар је свих де­шавања у Шапцу. Попити кафу на оваквом месту представља посебан угођај. Можда вам ни­ сам до сада рекао, али најбоље приче се могу чути у чаршији од локалног становништва. Че­сто од њих можете чути приче које не можете пронаћи ни на једном другом месту. Зато је кафа у Господар Јевремовој улици била прва ствар коју сам урадио по доласку у град. Кроз разговор са мештанима сам са­ знао да је ова улица почела да се формира у првој половини 19. века, а у другој половини истог века добија трговачку функцију. Првобитно се на­зивала Главна и Господарска улица, а данашње име добија 1890. ­ при обележавању сто­годишњице рођења Јеврема Обреновића. Није ме много изненадио податак да је након Другог светског рата добила име Маршала Тита. Почет­ком овог века враћен је назив из 1890. Данас се у овом делу града налазе најзначајније гра­дске институције попут Зграде начелства и Зграде Окружног суда, али и Кућа Павла Ста­нића и зграда Прве народне апотеке. Све ове грађевине су проглашене за непокретно ку­лтурно добро.

Наставио сам обилазак и отишао до места које се сма­тра претечом данашњег града. Тврђава Стари град, односно Заслон, први пут се помиње у дубровачким списима среди­ном 15. века. Током своје исто­рије припадала је и турским и угарским војницима. Данашња тврђава датира из 17. века, а у списима је остало записано да је чак 10 пута прелазила из ру­ку једних у руке других осва­јача. Тврђаву окружује преди­ван рекреативни центар који је последњих година постао омиљено излетиште и шета­лиште свих Шапчана и њихо­ вих гостију. Истовремено, ова тврђава је и значајан споменик културе који сведочи о бурној прошлости овог града.

Шабачко позориште је осно­вано почетком 20. века и већ након шест месеци се могло похвалити са 90 одиграних представа. Након ослобађа­ ња Шапца у Другом светском рату је формирано Народно по­зориште, које је прву предста­ ву одиграло у децембру 1944. Данас се Шабачко позориште налази у згради Занатски дом, изграђеној у међуратном пе­риоду. Ентеријер је измењен 2008, а позориште има три сцене: велику, малу и дечју. Не могу, а да не споменем да је зграда Занатског дома изграђе­на захваљујући добровољним прилозима занатлија и мешта­на. Имена свих добротвора су уклесана на плочама које се налазе унутар данашњег по­ зоришта.

У другој половини 19. века Филип Митровић је са прија­тељима основао Фонд сирома­шних ученика. Он је имовину тестаментом преписао фонду. Након смрти Филипа и његове супруге управа фонда је одлу­чила да на месту где су некада били Филипови дућани и хотел “Зелени венац” подигне Дом фонда сиромашних ученика. Камен темељац је постављен 1931, а ово здање добија назив као претходни хотел ­ “Зелени венац”. Врло брзо након изгра­дње већи део зграде је предат у закуп и то је представљало основни извор прихода фонда који је основао Митровић.

ЋОРАВО ЋОШЕ

Пажњу ми је привукло још неколико објеката. Зграда На­родне банке, која се налази у Карађорђевој улици, а коју је пројектовао Богдан Несторо­вић у међуратном периоду. Са­стоји се из два крила на којима се налази неколико украса, док је угао зграде без декорације. Тај угао Шапчани зову “чора­во ћоше”.

Зграду културног центра не можете промашити. Својом веселом фасадом ће, сигурно, покупити све ваше симпатије. Зграда у којој је данас смештен Културни центар подигнута је на месту куће Богатинчевић, која је уништена у Првом све­тском рату. Интересантан је податак да је у Богатинчевића кући почео да излази Шабачки гласник.

Не памтим да сам скоро видео грађевину као што је Међуо­пштински историјски архив. Зграда у стилу неокласицизма ме је већ на прву одушевила! Подигнута је у трећој деценији 17. века, што нам и потврђује натпис на згради. Првобитно је била намењена за Окружну болницу, која у то време била једна од првих у Србији. Уколико сте уморни од сва­кодневне гужве, буке и свакод­ невних обавеза, свакако бих вам препоручио да посетите Шабац и његову околину. Ка­да обиђете споменике културе у граду, упутите се полако ка планини Цер, прошетајте уз Саву или једноставно крени­те ка селу Липолист. Налази се на око 20 км од Шапца (на путу према Лозници), а у селу ћете пронаћи прелепо етно­село Топаловић. Јако лепо и инте­ресантно уређено домаћинство које је ова породица уредила за туристичке посете. Ово дома­ ћинство има неколико објека­ та, који осликавају праву мач­ ванску архитектуру. У њима се налазе стари креденци и предмети за свакодневну упо­ требу, а мачвански фијакери су нешто што туристи обожавају. И, наравно, оно због чега сам дошао ­ у етно­селу Топаловић можете пробати традиционал­ не мачванске специјалитете.

аутор НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com

ФОТО: КЦ ШАБАЦ