Scroll Top

Спој љубави и воље у чаши

spoj-lubavi-i-vole-u-chashi
Сличне теме

ЗОРАН МАЛБАШИЋ, ВЛАСНИК ВИНАРИЈЕ “МАЛБАШИЋ”

Као породица, имамо у плану развој сеоског туризма, који би нашу децу задржао, а, с друге стране, довео у Нове Козарце љубитеље природе, мира, али и доброг вина, каже оснивач винарије која се налази у близини Кикинде

Према подаци­ма пописа по­љопривреде из 2012, у ба­натском рејону има 98 хектара винограда, при чему се највеће површине под виноградима простиру на територији општине Кикин­да. Виногради се простиру на надморској висини од 70 до 80 метара, тако да банатски представља најнижи рејон у Србији. Сортимент за успе­ вање грожђа овде је разновр­стан, од каберне совињона, мускат хамбурга и шардонеа до рајинског ризлинга, мер­лоа и мускат крокана. О по­родичној причи, почецима рада, подршци и љубави пре­ма спремању овог “пића бо­гова” за Борбу говори Зоран Малбашић, оснивач и власник винарије “Малбашић”, из села Нови Козарци у непосредној близини Кикинде.

– Кикинда, моје село Нови Козарци, има богату култу­ рну баштину и традицију у погледу вина и винарства. Наиме, Нови Козарци се налазе на 16. километру од Ки­кинде, али добра путна ин­фраструктура и саобраћајна повезаност олакшавају одви­јање свакодневних животних активности. Посебно желим да истакнем да су подручје северног Баната у давна вре­мена, што је свима и познато, насељавали Немци, а погодно тло је омогућавало успешно гајење грожђа и производ­њу вина. Међутим, касније током историјског развоја и бројних смена, доласком но­вих генерација, досељеници су уништили те винограде истиче Малбашић на почетку разговора.

ПОЧЕТАК НИЈЕ ЛАК, АЛИ ВОЉА ПОКРЕЋЕ

Своју породичну причу, од избора сортимента, подизања винограда, борбе и јаке тржи­шне утакмице, Малбашић по­ креће из сопствених средстава. Како је рекао, цела породица је укључена у посао, све је крену­ло спонтано, из љубави према винограду и самом вину. – Виноград који је подигнут 2009. простире се на површи­ ни од 1,7 хектара. Поседујемо три сорте грожђа, од чега су две сорте црног каберне совињон и мерло, а једна је сорта белог грожђа ­ рајнски ризли­нг. У просеку произведемо око 3.000 литара вина годишње, док се вишак грожђа прода. Сва су вина на врхунском нивоу и сва­ко има свој укус, што заправо може да се осети приликом испијања чаше вина. Када је у питању мој лични фаворит, онда бих истакао мерло, који поседу­ је укус и мирис зреле шљиве која је карактеристична за наш регион, а који се разликује од ау­тентичног мерлоа. Продаја вина је претежно на кућном прагу, а наши купци сада већ препознају квалитет и суштину нашег ви­на ­ наводи Малбашић.

Да је вино винарије “Малбашић” препознатљиво, сведоче многобројне медаље и освојена престижна места на туристич­ко-­привредним манифестаци­јама у Темерину, Иђошу, Зрењанину, као и у Кикинди. Поред производње и продаје вина, ова породица развија и свој бренд у производњи ракије. У складу с тим, како каже Малбашић, не­давно су освојили златну меда­љу за произведену лозу, као и златну медаљу за направљен вињак пре две године.

Наш саговорник истиче и то да живот на селу за младе и пе­рспективне људе постоји, по­дршка државе је велика, само га треба добро и квалитетно осмислити. – Као породица, имамо мно­го планова, а један од њих је и развој сеоског туризма, који би нашу децу овде задржао, а, с друге стране, довео овде у Нове Козарце љубитеље природе, ми­ра, али и доброг и квалитетног вина. Имамо велику подршку Туристичке организације у Ки­кинди, а имамо у плану да у го­динама које долазе направимо дегустациону салу, прошири­мо постојеће површине, као и подрум вина, и тако доведемо туристе и у наш крај ­ нагласио је Малбашић.

Простора за развој сеоског туризма на простору северног Баната има, држава обезбеђу­ је значајна финансијска сред­ства, како за подршку пољо­привреди тако и за подршку туризму. Ово је свакако пут да се млади људи задрже, да им се омогући перспектива за стварање породице. Свакако да је ово значајно и да наша села живе, да се одрже путем бројних манифестација који­ ма дајемо печат сваком селу, оно по чему се оно разликује.

аутор KРИСТИНА АНТИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА

Додај коментар: