Scroll Top

Стручни скуп : Господство ума Миодраг Б. Протић – живот посвећен уметности

struchni-skup-gospodstvo-uma-miodrag-b
Сличне теме

Поводом сто година од рођења Миодрага Б. Протића, данас 08. новембра организован је стручни скуп посвећен  његовом животном делу и заоставштини.

– На огромно задовољство од обележавања рођења Миодрага Б. Протића изузетно нам је задовољство да овај симпозијум уприличимо управо у згради за чију изградњу је најзаслужнији упправо Протић, и то у сали која са поносом носи његово име- речи су директорке Музеја Маријане Коларић  којима је свечано отворен стручни скуп.

Протић је обавио пионирски посао систематски приказујући пут српске уметности истичући савремене индивидуалности. Године 1959. постављен је за управника модерне галерије односно Музеја Савремене уметности док је истовремено био и члан одбора за програм изградње музеја као и члан жирија за избор конкурсних радова. Од тада почиње Протићев рад на изградњи, отварању и осмишљавању првог новог и наменски грађеног здања, намењеном Музеју савремене уметности тадашње Југославији.

Стручни скуп је фокусиран на неке од најзначајнијих аспеката рада Миодрага Б. Протића: његов допринос на плану уметности као ствараоца, допринос у области писања – ликовне критике и прозе, као и за Музеј најважнијих резултата остварених током вишегодишњег управљања институцијом, посебно у погледу промовисања и стварања музејских вредности које су и данас присутне у раду Музеја.

Скуп предвиђа учешће теоретичара уметности и професора универзитета: др Јасмине Чубрило, др Јерка Денегрија, др Милана Попадића, др Иване Симеоновић Ћелић, као и колега музеалаца Јадранке Винтерхалтер, музејске саветнице из Музеја сувремене умјетности у Загребу и својевремено кустоскиње Музеја савремене уметности у Београду, и Чедомира Јаничића, музејског саветника Градског музеја у Сомбору.

– Сви периоди историје уметности имали су своју културу теоријског мишљења. Од ренесансе до данашњих дана, на пример, оно што је писано, саставни је део онога што је у уметности остварено – реч је о несумљивом јединству. Код нас се у овој области мисао и свест уопште недовољно цене и за то наша ликовна култура плаћа цену. Улога критичке и теоријске мисли би рецимо могла да буде у сузбијању естетичког сујеверја, у ширењу свести и дубљем разумевању последица и њихових процеса, у интегралном поимању пластичног феномена и тумачењу уметничког дела-причао је за Новости Протић  још осамдесете године, о значају и улози теоретске мисли у ликовним уметностима

Фото: Архива Борбе

Додај коментар: