Свако тамњење коже је оштећује

Како се правилно заштити од сунца

Заштита коже неопходна је током целе године, а посебно лети, када појачано УВ зрачење доприноси њеном убрзаном старењу и промени ДНК у ћелијама

Лепо време и врели летњи дани, који нам доносе радости одласка на море, базен, безбрижног брчкања и сунчања, за већину нас представљају омиљено доба године.

зрИпак, оно што би, поред максималног уживања, требало да буде императив јесте заштита од сунца, нарочито у данима када је индекс зрачења повећан.

– Фотопротекцијом, односно заштитом коже од сунчевог УВА и УВБ зрачења смањује се могућност канцерогеног оштећења коже од сунца. Она подразумева креме са заштитиним факторима, гаредеробу, наочаре и шешире. Штетно дејство УВ зрачења подразумева убрзано старење коже, као и промену ДНК у ћелијама коже или очију. Свако горење коже на сунцу повећава могућност стварања карцинома коже – каже за Борбу др Светлана Ђуришић, специјалиста дерматовенерологије и оснивач ординације “Дерматим”.

Према њеним речима, примарна заштита коже од сунца су креме са заштитним факторима које стварају физичку баријеру, која одбија зраке, и хемијску баријеру, која апсорбује исте.

Поред крема, од сунчевих зрака можемо се заштитити и уношењем велике количине антиоксиданаса, чиме доводимо до могућности да се оштећени ДНК делови ћелија коже опорављају.

– Креме са заштитиним фактором су подељене на оне које имају превасходно механичку заштиту и оне које имају већински хемијску заштиту. Хемијска заштита подразумева супстанце које имају већу способност ресорпције сунчевог зрачења. Сваки хемијски фактор у кремама има различит капацитет ресорпције различитих таласних дужина УВ зрачења. Квалитетнији имају и УВБ и УВА заштиту. УВБ зраке могу у потпуности зауставити, а они су одговорни за горење коже, као и касно развијање карцинома коже. УВА зраке могу зауставити у великој мери или само делом, зависно од хемијских супстанци које се користе – објашњава докторка и додаје да механичка заштита у кремама са заштитним факторима има сличну функцију као гардероба јер у потпуности блокира поменуте зраке дуже или краће таласне дужине.

Једна од вечитих недоумица када је реч о заштитним факторима јесте и накоји начин их је потребно користити јер је њихово адекватно наношење кључно у фотопротекцији.

– Наноси се два милиграма по квадратном центиметру телесне површине. Потребно је нанети га 15 минута пре изласка на сунце и понављати са сваким презнојавањем, купањем или на два сата. Потпуно блокирање УВА и УВБ зрака могуће је искључиво у заштитном фактору 30 или више – наводи др Ђуришић.

Делови тела који најчешће остају незаштићени, напомиње она, јесу ушне шкољке, шаке, стопала.

С повећаном свести о здрављу коже и коришћењу заштите од сунца у последње време један од препарата о којем се највише говори је СПФ (Sun Protectiv Factor).

– СПФ означава количину УВ радијације потребну да почне да гори кожа на коју је нанета заштита, у односу на кожу која није заштићена. Рецимо, кожа заштићена производом са СПФ 50 може да поднесе 50 пута дуже УВБ излагање од незаштићене. Редукција заштите након четири сата од наношења је до 50 процената – каже др Снежана Ђуришић.

Њен савет је да је заштита коже неопходна током целе године, посебно лети, јер свако тамњење коже подразумева мање или веће оштећење.

Свако црвенило значи да је кожа изгорела, а развој пликова драматично повећава могућност развијања карцинома коже, упозорава наша
саговорница.