Scroll Top

Живимо у атомском, а контрола емоција ко у каменом добу

Сличне теме
bane-sajnsajn-foto-liveproduction
Ако омаловажавамо себе, живот ће нам значити врло мало. Ако волимо и…
bane-sajnsajn-foto-liveproduction
Ако кренемо да обраћамо пажњу на речи које изговарамо, смањиће се обим…

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Већина људи живи у тихом очајању. Рад на себи је нешто најквалитетније чиме човек може и треба да се бави

У овој ери прогре­са електрони­ке и механике наше животне околности не дозвољавају нам тек тако да имамо и негујемо унутрашњи мир, а опет, ако не радимо на томе, могуће је да ћемо патити од разорног стреса и напрег­нутости. Већина људи води живот у тихом очајању. Kад су Дантеа питали чему у жи­воту тежи, одговорио је: “Оно­ ме чему и сваки други човек – душевном миру”. Савреме­ни човек никад није жудео за душевним ми­ром овако као данас.

Милиони љу­ди окрећу се материјалисти­чким методама задовољавања ове потребе. Продаја лекова за смирење, на пример, добија гигантске размере. Још пре 25 година познати фармацеут Ха­ксли је направио свој чудесни лек под именом сома. Реклама за лек је гласила: “Одморите се од стварности кад год вам се прохте и вратите се без главо­боље.” Еуфорична, наркотич­на, пријатно халуцинантна, то је била сома. И иначе жваке тј. приче које произвођачи лекова ваљају у огласима намењеним лекарима су тотални џигибау. Човек улази у атомско доба, а његово размишљање и контро­ла емоција још су на нивоу каменог доба. Непрестано избија паника. Анксиозност је бољ­ка нашег времена. Уместо да покушавају да пацијентима покажу како да се интели­гентно изборе са страховима, лекари им преписују све више и више наркотика, уз помоћ и подршку фармацеутских ко­ мпанија.

…Хммм, добро, можда сам са­да испао преоштар према лека­рима и произвођачима лекова. Ипак, има много лекара који предлажу духовна или психо­лошка решења. Чињеница је да тамо где тензија има одређени физички узрок употреба лекова не делује непримерено. Ме­ђутим, тензија најчешће није повезана са телом, већ са пси­хом, душом.

Суштинско питање је да ли да људи налазе душевни мир преко лекова или помоћу вере у Исуса Христа. Да ли да се окрену ономе што траје колико дејство таблете или да се уздају у оно што је непролазно?

Још почетком овог века се у стручним круговима поста­вљало питање колики је пораст психосоматских поремећаја и болести с повишеним крвним притиском? Истраживачи њу­јоршке фондације су установи­ли да код запослених просечне старости 45­-50 година свега 25 одсто има нормално здравље. Један лекар из Лос Анђелеса је дао рецепт пацијенту, а тамо где је требало да пише име лека написао је: “Буди миран и хла­днокрван.” Апотекар је рекао да је то био најкомпликовани­ји рецепт који је икад стигао у његову апотеку.

Има нешто што ме радује у целој овој причи, а то је да, ипак, има лекара који не гле­дају све кроз материју, који су свесни моћи молитве и живље­ња исправним животом, који су свесни моћи учења Исуса Христа јер кроз њега стварно можемо да нађемо душевни мир и нову животну снагу.

Ја лично сам још почетком 2019. био нешто прсо ко лајсна и тад је, сасвим изненада, почело да ми се појављује мноштво цитата из православља. Док сам их читао, моментално ми је било лакше и тад сам одлучио да их записујем. Исписао сам целу свеску А4 формата с тврдим корицама. Од тада, кад год, с времена на време, кренем да киптим од нервозе узмем ту свеску да се искулирам.

Очито је да нисам досад ус­пео да стекнем душевни мир, али чињеница је да радим истински на томе и полако, богу хвала, помало је лакше него пре. Мислим, а могуће је и да грешим, да човек у периоду транзиције може полако да комбинује и медицину и уче­ње Исуса Христа, у смислу да кроз време транзиције полако смањује дозе таблета за сми­рење, док истовремено ради на учењу живљења правил­ним животом. Да сасвим по­лако и смерно излази из таме у светлост. Наша прошлост не треба да детерминише нашу будућност. Наше буђење све­сти и рад на себи је нешто најквалитетније чиме човек може и треба да се бави.

Наставиће се…

Додај коментар: