Најслађе је винце из Власотинце

Насеобина лепе вароши на реци Власини први пут се у писаним изворима спомиње турским пописом из 1516 године. Турци га тада називају „Влашо-тинац“ и уписују га у сатав „Софијског санџака“…  У 16. веку оно има око 600 становника у око 70 кућа.

Много година касније 1878 године проглашено је за седиште среза и варошицу, и тада је Власотинце имало 519 кућа са 2626 становника.

О изузетно лепој  малој вароши на обалама Власине писали су многи путописци, а најлепше белешке оставио је за собом песник Милан Ракић.А  посебној афирмацији Власотинца дао је сценарски пар из тв-серија Љиљана и Синиша Павић.

Данас је то модерно општинско средиште.

Власотинчани или „Росуљци“ како их популарно називају у лесковачкој котлини су врло гостољубиви и духовити.

Памтимо их као победнике „Турнира духовитости“ у организацији некадашњег дневног листа „Експрес политика“.

Додуше  онда давно, Турци су их се пуно плашили, посебно њихових „тојагаша“(батинаша) пред почетак Балканских ратова 1912.године, бежећи од њих  сакрили су се у градЛесковац, двадесетак километара удаљеног од ове вароши.

Данас је  Власотинце модерно општинско седиште са око 20 хиљада становника у око 4900 домаћинства, смештено на обе обале планинске реке Власине, на подручју њеног доњег и средњег слива.  Након великих поплава из 1988 године општина Власотинце се нагло развија у модерно привредно и пољопривредно средиште. Међу пољопривредним произвођачима посебно се издвајају винари и виноградари овога краја.

Винопије обожавају стара винца из Власотинца : „Племенку“, „Ружицу“ и „Гром“.

Још давне 1923 винари и виноградари овога краја подно планинског масива Чемерника удружују се у задругу винара „Винарска“ из Власотинца. Много година касније удружени винари покрећу јединствену туристичко-привредну манифестацију „Вински бал“. Почетком септембра било је годинама је у овдашњим хотелима „Грозд“ и Нови Земун“ тешко доћи до слободног места. Тада се у оквиру „Виснког бала“ бирали  најбољи винари и виноиградари током текуће године, бирао се „Мис-вина“, као и „кнез  кнежеввине власотиначке“.

Овде у овом месту познати српски хумориста Синиша Павић  снимио је више занимљивих сцена из серија „Врућ ветар“, “Срећни људи“ и „Бољи живот“… и

И данас бројни туристи обилазе чувени  „Гаврин млин“, данас градску кафану, али и оближњи трговачки- занатски  кварт у којима је тв-јунак локални  „Шурдиловић“, наводно започињао своје берберске дане.

Власотинце има уређенио купалиште,и чувене „Маричин“ и „Нешићев кеј“  код бране на реци Власини у цетру града.

Ту се се раније, по трђењу наших љубазних домаћина, са задовољством сваког лета док су били деца  купала  два бивша српска министра и многе познате српске личности.

Река Власина у горњем току обилује рибом, па је пастрмка врло често на менију овдашњих ресторана. У самом граду  у  бројним кафићима и ресторанима преовладавају домаћа власотиначка вина и ракије  као и лесковачки специјалитети са роштиља.

Двадесетак километара изнад, одличним асфалтним путем дуж живописног кањона реке Власине стиже се на „Власина Риду“ у оекану зеленила   уз прелепо „Власинско језеро“.  Туристи намернику пружа се могућност да успут сврати до неких локала најдуже у хотелу „Нарцис“, да ту на живописној обали језера рецимо кампује у сосптвеној режији уз изнајмљени шатор, чамац и прибор за пецање.    Уколико туристу Власотинце ипак западне за око онда свој смештај може потражити у вароши по повољним ценама.

Старији део ове вароши обилује кућама из „Моравског стила“ са верандама, а у новијој градњи доминира модерна архиктетура са лепо уређеним фасадама.  Љубитељима старине на располагању је матични музеј и градска библиотека, са  обновљенм  књижним лагером завичајних издања.

Варош Власотинце је одлично повезан новоизграђениом саобраћајницом са аутопутем Коридора -10, као и са градом Лесковцем у његовом суседству.

Текст и фото: Томислав   Стевановић