Отварање изложбе награђених студентата ФЛУ

Изложба награђених студената ФЛУ Дихотомије биће отворена у уторак, 7. новембра у 19 часова у Ликовној галерији Коларчеве задужбине

Поставка обухвата радове Николе Ђелошевића, Теодоре Пендић, Лене Јовановић и Ђорђа Радовића. Изложба ће бити отворена до 25. новембра радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.

Изложба окупља четворо младих аутора, добитника награда Графичког, Вајарског и Сликарског одсека Факултета ликовних уметности у Београду за 2023. годину. У интеракцији ауторских поетика и концепцијских основа на којима су утемељена индивидуална уметничка истраживања, појам дихотомије отвара се као једна од могућих тачака приступа сагледавању појединачних уметничких пројеката обухваћених у јединствену изложбену целину.

Графике Николе Ђелошевића сведеним формама и прочишћеним композицијама назнакама откривају дубину и слојевитост теме која је у фокусу уметничког интересовања. Визуелним језиком који дефинишу наглашена контура и контраст црне и црвене, аутор кроз метафоричне, алегоријске приказе истражује појам слободе, њену природу али и границе. У радовима се очитује сучељавање чежње за слободом и потребе за сигурношћу.

Мотивом вазе са цвећем аутор представља слободу у фрагментима, у условима контроле и калупу (само)наметнутих оквира као наличје човекове потраге за сигурношћу.

Посматрајући архитектуру и простор, Теодора Пендић језиком фотографског и графичког медија испитује светлост и проблем односа светлости и форме. У динамичном и живописном сусрету различитих уметничких пракси и вокабулара, ауторка истражује ликовни потенцијал светлости. У контрасту осветљења и затамњења, у игри светлости и сенке, уметница експериментишући са колористичким вредностима светлосног спектра суптилно нијансира атмосферу посматраног простора, односно објекта у простору.

Лена Јовановић амбијенталном инсталацијом Само пажљиво реинтерпретира традицију редимејда (ready-made). Ансамбл чини дванаест објеката – кишобрана са изврнутим клобуцима који готово да лебде у простору, ослањаући се дискретно врхом дршке на подлогу. Транспарентност материјала допуњује утисак лакоће и прозрачности, док куглице у топлим тоновима теракоте унутар клобука објекту дају уземљење. Крхкост конструкције чија стабилност бива нарушена тек струјањем ваздуха опомиње посматрача да застане, ослушне и осети, освести.

Инсталацијом само пажљиво уметница позива на тренутак активне пажње и поглед у себе као одговор на убрзану свакодневицу савременог живота.

Слике Ђорђа Радовића представљају уметничку интерпретацију прошлости кроз призму сећања, успомена и фрагментарних визуелних записа забележених фотографском камером које аутор налази у личној и породичној архиви. Фотографске исечке аутор реинтерпретира визуелним средствима сликарског медија градећи језик универзалних симбола којим успоставља и обликује нови контекст значења.

Тако се шаљиви гест реконтекстуализацијом и новим читањима перципира као гест очајања, евокација архетипске слике оличене у женској фигури која покрива лице рукама. Између прошлости и садашњости, деконструкције и реконструкције, између реалног и метафизичког, аутор обликује сненолике призоре који се разливају у магличастој атмосфери моделованој суптилним валерским градацијама.

Фото: Промо, коларац