Шарени град морепловаца

Лисабон, најзападнија престоница Европе

Бројни споменици сведоче о амбицијама и достигнућима земље која је храбро крочила у непознато, остављајући неизбрисив траг на мапи света

Смештен на седам брежуљака, уз обалу Атлантског океана, Лисабон није само град, већ жива књига историје која с поносом носи титулу једног од најшаренијих градова, поморског духа. Овде, на тлу које је било полазиште славних морепловаца попут Васка да Гаме и Фернаоа Мендеса Пинта, град живи и дише у ритму океана, чувајући тајне прошлих векова, које сведоче о храбрости и авантурама. Сваки камен на брдима има своју причу и сведочи о различитим епохама које су обликовале овај јединствени кутак Португала.

Седам брежуљака

Једна од многих посебности овог града је та што је саграђен на брежуљцима. Један од разлога је тај што су брежуљци пружали одбрану од потенцијалних напада и олакшавали праћење догађаја у околини. Традиционално се каже да их има седам иако их вероватно има много више. Природне катастрофе попут земљотреса и цунамија такође су утицале на његову архитектуру и распоред. Након земљотреса 1755. урбанистички план је ревидиран да би се град изградио на сигурнијем месту и избегле сличне катастрофе. Централни Трговачки трг или Праса до комерсио (Praça do Comércio), познат и као Двориште палате, сведочи о преображају града након земљотреса. Некадашње место краљевског дворца данас је живописно окупљалиште с импозантним споменицима попут бронзане статуе краља Жозеа I и Славолука у Улици Аугусти (Arco da Rua Augusta).

Неки од најзначајнијих брежуљака укључују и Алфаму, четврт познату по уским улицама и традиционалном шарму, или Баиру Алту, познату по ноћном животу и културним дешавањима. Овај јединствени распоред брежуљака чини Лисабон једним од најинтригантнијих и најшармантнијих градова у Европи, а разноликост коју доноси ова топографија пружа идеалну сценографију за истраживање и откривање.

Поглед с висине

Управо због овог динамичног брдовитог крајолика, бројни видиковци (miraduoros) представљају очаравајуће прозоре кроз које можете заронити у богатство градског пејзажа. Седам брежуљака, река Тежо и Атлантски океан пружају задивљујуће позадине, а неколико видиковаца истиче се као најпознатији. На брежуљку Граса налази се видиковац Сењора до монте с ког посматрачи могу уживати у широком хоризонту који обухвата црвене кровове, реку Тежо и мостове који повезују обале. Овде, под ведрим небом, посматрање заласка сунца постаје магично искуство. У средишту четврти Граса истоимени видиковац нуди аутентично искуство лисабонског живота, уз кафане и традиционалне киоске. Поглед с овог видиковца пружа очаравајући пејзаж с Алфамом, реком Тежо и мостом 25. април. Поред њих, вредни обиласка су још и Мирадуоро да портас до сол, који пружа поглед на Алфаму, као и видиковац на зиду Порта до сол, смештен тик уз обалу.

Историја на шинама

Чувени трамвај 28, водећи кроз уске улице и бележећи сваки камен на путу, постао је срце града и живи музеј на точковима, а уједно и савршен начин да се обиђе град и ужива у панорамском погледу на знаменитости Лисабона, те добије увид у локални начин живота. Двадесет осмица је део богате историје лисабонског трамвајског система који датира из 19. века. Овај мали трамвај упечатљиве жуте боје, пролази кроз неке од најфотогеничнијих делова града, укључујући историјску четврт Алфаму, Баиро са својим шармантним баровима и ресторанима, као и Грасу са спектакуларним видиковцима.

Град плочица Топ оф Форм

Лисабон је град препознатљив по јединственом архитектонском печату – плочицама. Ова традиција, која сеже уназад вековима, постала је симбол града и дубоко укорењен део његове културе. Први разлог лежи у функционалности плочица које пружају изузетну отпорност на овдашње временске услове, чинећи их идеалним материјалом за облагање фасада и тротоара.

Ово постаје кључно с обзиром на честе земљотресе и променљиву влажност ваздуха којима је град изложен. Поред практичности, плочице су постале израз уметничке креативности и културног наслеђа Лисабона. Традиционално израђене од керамике, плочице познате међу локалцима као азулежос (azulejos), често приказују богату палету мотива, од геометријских облика до историјских и митолошких сцена, а читава историја њиховог настанка и развоја може се пронаћи у уникатном Музеју плочица недалеко од центра града.

Архитектонски драгуљ

Лифт Санта Жуста (Elevador Santa Justa) представља импресиван спој архитектуре, историје и фасцинантних панорамских погледа. Овај неоготички лифт изградио је на почетку 20. века француски архитекта Раул Меније ди Понсар, ученик Гистава Ајфела. Смештен између зграда у центру града, представља неку врсту вертикалне везе између најнижих и највиших делова Лисабона. Осим што пружа практично превозно средство, елевадор је и архитектонски драгуљ с богатим украсима од филигранског гвожђа. С платформе на врху посетиоци могу уживати у спектакуларном погледу на град јер пружа панорамски доживљај Лисабона, укључујући Трг Русију (Rossio), четврт Баишу (Baixa), замак на супротном брду, реку Тежо и оближње рушевине цркве Кармо. Они храбрији могу се попети до врха куле, користећи уско спирално степениште, где их чека видиковац с незаборавним погледом.

Симбол подвига

На потпуно другом крају града, окружен водом, налази се још један од симбола града, кула-звоник Белем. Грађена у 16. веку, данас се сматра симболом португалских поморских подвига. Налази се на обали реке Тежо, а њени камени зидови сведоче о храбрим морнарима који су кренули у непознато. Кула је првобитно служила као утврђење, штитећи улаз у лисабонску луку, али је с временом постала много више од тога. Елегантна структура представља спој готичких и мануелинских стилова, док је њен чувени балкон у облику корпе украшен орнаментима који подсећају на морнарске ланце. Посебно је упечатљиво што је успела да остане готово нетакнута и поред тога што је вековима стара и налази се у води.

Прозор у прошлост

Недалеко од куле Белем, њен ахитектонски близанац, Манастир Јеронима (Mosteiro dos Jerónimos) изазива дивљење својом раскошношћу и финим детаљима мануелинског стила. Овај монументални комплекс био је посвећен Светом Јерониму, заштитнику морнара и путника. Манастир је постао место одакле су кренули многи португалски морепловци на своје далеке експедиције, укључујући и Васка да Гаму. Фасаду манастира красе богати рељефи и украси инспирисани морским мотивима и дивљењем према богатству Новог света, који су откривали. Унутар манастира налази се Црква Св. Марије од Белема (Santa Maria de
Belém), с невероватно високим сводом, као и крипта која чува гробове значајних португалских личности. Кула Белем и Манастир Јеронима заједно су прозори у прошлост Португала, сведоци његовог златног доба, открића и поморске храбрости. Ова два ремек-дела архитектуре представљају не само културно наслеђе већ и сведочанство о амбицијама и достигнућима земље која је храбро крочила у непознато, остављајући неизбрисив траг на мапи света.

Кремасти колачић

Лисабон нуди специјалитете за свачији укус. Ипак, прва асоцијација на град кад је храна у питању, сигурно ће бити посластица под називом пастел де ната. Ови колачићи с богатим кремом од жуманаца у хрскавој корпици од теста, посути прах шећером и циметом, могу се пробати у бројним пекарама, а посебно су познати у оној преко пута Белема, где се, наводно, спремају према оригиналној рецептури монаха. С друге стране, у сланом делу кулинарске приче о Лисабону, с обзиром на то да се налази на обали, свакако преовлађује риба. Сушени и слани бакалар често се сматра португалском националном посластицом. Постоји безброј начина припреме овог јела, а сваки има своју аутентичну комбинацију састојака. Два која се издвајају су с печеним кромпиром и јајима или с кромпиром, луком и маслинама.