Сваки пут волимо другачије

СВЕТЛАНА БИЋАНИН, АУТОРКА КЊИГЕ “ПРИЧЕ НОШЕНЕ КОШАВОМ”

Људи се држе идеје о једној јединој правој љубави, али свака је, заправо, кључна за нас

Још као млада препознала сам да имам велики степен емпатије према другим људима и њиховим животним причама. Слушала бих те животне исповести, које су у мени будиле разна осећања и преиспитивања, која сам касније преточила у “Приче ношене кошавом”. У једном тренутку схватила сам да сам на прагу свог сна и да је објављивање моје прве књиге искорак на ком сам дуго радила – за Борбу говори Светлана Бићанин, ауторка кратких прича о љубави, људима, свакод невним и не тако уобичајеним ситуацијама, као и самом животу. Приче које је одмалена слушала, прикупљала и развијала преточила је у прву књигу “Приче ношене кошавом”, коју је недавно објавила.

Шта из ваше књиге можемо научити?

– Живот. У свим његовим бојама и нијансама, он је присутан ту у свакој причи, на свакој страници. Моја књига говори о различитим темама на један природан начин, искуствено, и то људи препознају. Јер ма колико да сам променила неке детаље или имена, осети се снага проживљеног, искуство људског бића, које то говори из душе.

Један од ваших закључака јесте да су људи одувек зависни од пажње, што је постало нарочито видљиво појавом друштвених мрежа. Да ли је разлог томе незадовољство самим собом?

– Незадовољство је само један слој. Људи нису имали подршку, разумевање, слободу за оно што јесу. Усмеравани су према свесном и несвесном, колективном или породичном. С временом су шаблони почели да стискају, а мали је број оних који на такву нелагоду реагују радом на себи. Самим тим, све се више прибегава разним одбрамбеним механизмима, а друштвене мреже су дефинитивно један од тих механизама.

Истакли сте да најчешће добијате поруке о причама које говоре о неоствареним и несрећним љубавима. Да ли у животу имамо само једну праву љубав?

Ми нисмо научени да је живот процес, већ увек тежимо неком циљу. Зато сматрамо да је та љубав једна и да смо ми константа. Али није тако. Ја се, као људско биће, мењам сходно ономе што живот доноси. Самим тим, када изађемо из једног односа, ми више нисмо та особа. То значи да могу опет волети, али на другачији начин јер смо и ми неко други. Људи се држе те једне једине љубави, која је кључна, али је заправо свака кључна за нас. Ако смо спремни да учимо из сваког односа, наравно.

Најавили сте и нови роман, инспирисан причом о две суштински различите лоптице које се проналазе. Да ли се супротности заиста привлаче?

– Велики број људи учи кроз супротности. Не сви, али већи је број људи који тако себе мења. То су односи кроз које се проналазе баланси и учи о нама самима, тој особи, животу. Међутим, да би такав однос опстао, потребна је заједничка основа без обзира на све различитости. Ако ви немате сличне погледе на неке битне теме о животу, тај однос ће бити само лекција више за вас.

Шта најрадије читате?

– Морам да признам да нисам себе усмерила само на једну област. Верујем да је свет писане речи велико богатство за душу и машту човека. Самим тим, читам различите жанрове, од популарне психологије преко романа до класика. Ако себе само усмерите на једну област или жанр, ускраћујете могућност личног напредовања и раста.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ВОЈИН РАДОВАНОВИЋ