Чувајмо планету јер само на њој постоји чоколада

МУЗЕЈ НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ СЛАТКИША НА СВЕТУ У УЛИЦИ ТАДЕУША КОШЋУШКА У БЕОГРАДУ

Да ли вам се некада догодило да се, док уживате у омиљеном јелу, освежавајућем пићу или посластици, запитате: “Ко ли је ово направио и како је уопште дошло до тога?” Безброј људских открића које свакодневно користимо настало је експериментисањем, а онa најбољa сасвим случајно

Уколико сте љубитељ најпознатијег и најраспрострањенијег слаткиша на свету, за чије су данашње облике употребе прошле стотине година, онда је Музеј чоколаде у Улици Тадеуша Кошћушка у Београду незаобилазна станица за вас. Поред занимљивог путовања кроз необичну историју и културу чоколаде, овај симпатични музеј свим посетиоцима нуди и прилику да направе своју јединствену чоколаду, по сопственом укусу.

ЛЕЧИ СВЕ

Фабрика чоколаде “Олга” често је рекламирана у дневним новинама са разним досетљивим коментарима по пут “Уколико желите да имате здраву и добро очувану и напредну децу, морате користити искључиво шонду!” Такође, разним креативним опаскама инсинуирали су и да њихови производи лече читаву палету разних болести.

МАГИЈА КАКАОА

Као што је већ познато, основни састојак омиљеног слаткиша јесте какао, плод биљака кишних шума чија прапостојбина лежи на просторима Средње Америке. Латински превод имена ове биљке значи храна богова, што је у директној вези с односом древних цивилизација према какаоу. Поред тога што је био неизоставни део живота древних Астека и Маја, који су га конзумирали у комбинаци ји са водом, медом, чилијем и млеком, они су ову “рајску биљку” и изузетно ценили и поштовали. Веровали су да зрнце какаоа ствара и човека, те су му посветили и божанство у чију су част извођени бројни ритуали. Када је наступио период робноновчаних размена, вредност овог производа је била толико велика да се користио и као новац. Иако је Кристофер Колумбо први Европљанин који је дошао у додир са какаом у време своје четврте експедиције, сматра се да он пут до Европе проналази захваљујући шпанском конквистадору Ернану Кортесутекоко 1527. Чоколада какву данас конзумирамо потиче из Шпаније, а за ширење и популаризацију какаоа у Европи заслужна је Ана од Аустрије, која је удајом за Луја XII увела 1615. посластицу и на француски двор.

Тајна прављења рецепата ширила се даље по Европи, ка Белгији и Енглеској, а свака држава имала је своје оригиналне идеје и варијације за прављење омиљеног десерта. Први контакт са чоколадом на нашим просторима догодио се у кратком периоду под аустријском владавином. Нажалост, до почетка 20. века она се код нас није производила. Историју чоколаде у Србији обележила је, без имало сумње, чувена олга. Заслуге за њен настанак припа дају богатом индустријалцу цинцарског порекла Константину Шонди, који је 1902. отворио прву производњу чоколаде, какаоа, квасца, леда и кекса у Београду. Занимљиво је да је прва чоколада добила назив олга управо по његовој најмлађој ћерки и миљеници. Убрзо је чоколада постала омиљена међу децом, те су Шондини синови, као вид маркетиншког трика, увели концепт који је и дан-данас актуелан – концепт сакупљања сличица. Свако ко је желео да сакупи целу колекцију, морао је да купује чоколаде. Аутентичне сличице из тог доба, углавном са мотивима фудбалера из Монтевидеа, али и из Другог светског рата, изложене су у Музеју чоколаде. Још једна чувена породица јесте породица Руф, јеврејског порекла, из Суботице, која се појављује 1916, а чији су производи и данас доступни. Национализацијом им је, у складу са тадашњом идеологијом, име Руф промењено у Пионир. Прва индустријска чоколада у Србији настала је у фабрици у Земуну 1924. под именом “Рода” и отворио ју је француски официр Данијел Пешмаж. Фабрика је била једна од већих у то време и бројала је више од 400 запослених, али је и њих задесила иста судбина, па им је име промењено у “Нада Штарк”, у част народној хероини.

ИСТОРИЈА УЖИВАЊА

Неизоставни део рада чувене “Роде” јесте откриће једног од омиљених десерта који је обележио слатке тренутке дечјих одрастања и популаран је и да нас. Наиме, 1938, комбиновањем делова какаоа и чоколадног прелива, уз додатак азијских алги, настаје један од омиљених пенастих слаткиша чоко-банана. Након што средином прошлог века “Нада Штарк” производи преко 2.000 тона слаткиша годишње проширује се и спаја са фабриком кекса “Соко” након чега постаје “Соко Штарк”.

Историјска шетња, декорисане собе које осликавају дух и културу периода у комбинацији са интерактивним експонатима дају Музеју чоколаде јединствен печат и пивлачност чак и за оне који нису претерани љубитељи слаткиша, а реченица која осликава зидове просторије којом се обилазак закључује, а која гласи “Чувајмо планету земљу јер једино на њој постоји чоколада” никога неће оставити равнодушним.

аутор Ивана Зоркић

фотографије: Борба