Чувајмо планету јер само на њој постоји чоколада

МУЗЕЈ НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ СЛАТКИША НА СВЕТУ У УЛИЦИ ТАДЕУША КОШЋУШКА У БЕОГРАДУ

Да ли вам се некада догодило да се, док уживате у омиљеном јелу, освежавајућем пићу или посластици, запитате: “Ко ли је ово направио и како је уопште дошло до тога?” Безброј људских открића које свакодневно користимо настало је експериментисањем, а онa најбољa сасвим случајно

Уколико сте љуби­тељ најпознатијег и најраспростра­њенијег слаткиша на свету, за чије су данашње облике употребе прошле стотине година, онда је Музеј чоколаде у Улици Та­деуша Кошћушка у Београду незаобилазна станица за вас. Поред занимљивог путовања кроз необичну историју и ку­лтуру чоколаде, овај симпати­чни музеј свим посетиоцима нуди и прилику да направе своју јединствену чоколаду, по сопственом укусу.

МАГИЈА КАКАОА

Као што је већ познато, основни састојак омиљеног слатки­ша јесте какао, плод биљака кишних шума чија прапостој­бина лежи на просторима Сред­ње Америке. Латински превод имена ове биљке значи храна богова, што је у директној вези с односом древних цивилизаци­ја према какаоу. Поред тога што је био неизоставни део живота древних Астека и Маја, који су га конзумирали у комбинаци­ ји са водом, медом, чилијем и млеком, они су ову “рајску би­љку” и изузетно ценили и поштовали. Веровали су да зрнце какаоа ствара и човека, те су му посветили и божанство у чију су част извођени бројни ритуали. Када је наступио период роб­ноновчаних размена, вредност овог производа је била толико велика да се користио и као но­вац. Иако је Кристофер Колумбо први Европљанин који је дошао у додир са какаом у време своје четврте експедиције, сматра се да он пут до Европе проналази захваљујући шпанском конкви­стадору Ернану Кортесутекоко 1527. Чоколада какву данас кон­зумирамо потиче из Шпаније, а за ширење и популаризацију какаоа у Европи заслужна је Ана од Аустрије, која је удајом за Луја XII увела 1615. посластицу и на француски двор.

Тајна правље­ња рецепата ширила се даље по Европи, ка Белгији и Енглеској, а свака држава имала је своје оригиналне идеје и варијације за прављење омиљеног десерта. Први контакт са чоколадом на нашим просторима догодио се у кратком периоду под аустриј­ском владавином. Нажалост, до почетка 20. века она се код нас није производила. Историју чо­коладе у Србији обележила је, без имало сумње, чувена олга. Заслуге за њен настанак припа­ дају богатом индустријалцу ци­нцарског порекла Константину Шонди, који је 1902. отворио прву производњу чоколаде, какаоа, квасца, леда и кекса у Београду. Занимљиво је да је прва чоко­лада добила назив олга управо по његовој најмлађој ћерки и миљеници. Убрзо је чоколада постала омиљена међу децом, те су Шондини синови, као вид маркетиншког трика,  увели кон­цепт који је и дан-данас актуелан – концепт сакупљања сличица. Свако ко је желео да сакупи целу колекцију, морао је да купује чоколаде. Аутентичне сличице из тог доба, углавном са мотивима фудбалера из Монтевидеа, али и из Другог светског рата, изложене су у Музеју чоколаде. Још једна чувена породица јесте породица Руф, јеврејског порекла, из Суботице, која се појављује 1916, а чији су производи и данас доступни. Национализацијом им је, у складу са тадашњом идеологијом, име Руф промењено у Пионир. Прва индустријска чоколада у Србији настала је у фабрици у Земуну 1924. под именом “Рода” и отворио ју је француски официр Данијел Пешмаж. Фабрика је била једна од већих у то време и бројала је више од 400 запослених, али је и њих задесила иста судбина, па им је име промењено у “Нада Штарк”, у част народној хероини.

ИСТОРИЈА УЖИВАЊА

Неизоставни део рада чувене “Роде” јесте откриће једног од омиљених десерта који је обележио слатке тренутке дечјих одрастања и популаран је и да нас. Наиме, 1938, комбиновањем делова какаоа и чоколадног прелива, уз додатак азијских алги, настаје један од омиљених пенастих слаткиша чоко-банана. Након што средином прошлог века “Нада Штарк” производи преко 2.000 тона слаткиша годишње проширује се и спаја са фабриком кекса “Соко” након чега постаје “Соко Штарк”.

Историјска шетња,  декорисане собе које осликавају дух и културу периода у комбинацији са интерактивним експонатима дају Музеју чоколаде јединствен печат и пивлачност чак и за оне који нису претерани љубитељи слаткиша, а реченица која осликава зидове просторије којом се обилазак закључује, а која гласи “Чувајмо планету земљу јер једино на њој постоји чоколада” никога неће оставити равнодушним.

аутор Ивана Зоркић

фотографије: Борба