Чувар традиције и знања

ОБНОВЉЕНА ЗГРАДА ЗЕМУНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ, КОЈА ПРОСЛАВЉА 163 ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА

Школа је прошла многе фазе, сведочила бурној историји, а данас представља једну од најмодернијих у целој Србији

Пуне 163 године у срцу Градског парка у Земуну налази се једна од најзначајнијих образованих институција, која је уједно и обележје града – Земунска гимназија. Од оснивања до данас школа је прошла многе не тако лаке фазе, испратила је на хиљаде ученика и будућих младих нада и била сведок бурних дешавања и промена у самом Земуну, али и целој Србији. Једна је од најзначајнијих образовних установа у земљи с високим нивоом организације, чији зидови одишу историјом и традицијом и причају невероватне приче из прошлости.

КРОЗ ИСТОРИЈУ

Иако је много пута рушен, спаљиван и уништаван, Земун је у време Аустроугрске због повољног и стратешког положаја био изузетно цењен и пажен. Стога не чуду што је добио зелено светло, па је у овом граду 1858. основана Дворазредна реална школа. Нижа реална школа, тада десета по реду гимназија Србије, место за рад добија у згради Главне школе, подигнуте 1786. Настава је вођена на немачком језику, али постоје извори из тог времена који указују на то да су чињени и уступци народном језику. Недуго затим, Генерална команда у Темишвару доноси одлуку да се отвори и трећи разред Реалне гимназије, па тако настаје Троразредна реална школа, чиме почиње развој Реалне школе, преко Мале реалке, па све до Велике. У овом периоду школа је била смештена у старом делу данашње школске зграде, а тада је то било ново здање, подигнуто специјално за ту намену 1879, и то на ободу Контумца, некадашњег бедема одбране и облика санитарне заштите и социјалне изолације од зараза, а касније Земунског парка.

Реалку су похађали и дечаци и девојчице све до 1884, када је девојчицама наредбом из Загреба ускрећен упис у први разред. Велика реалка почела је као школа од пет разреда, али је с временом порасла на седам и то представља период када је Земунска гимназија доживела и највеће промене. Последњи ђаци Реалке матурирали су 1899, након чега се структура школе мења. Због велике потребе за школом која ће пружити адекватно трговачко образовање младима да не би морали одлазити на скупо школовање у Беч, Грац или Љу- бљану, уз Реалку, основана је и Трговачка школа. Међу променама које су уследиле нашао се и први испит зрелости 1900, који се састојао из два дела. Усмени и писмени испит, који је подразумевао стечено знање из ла- тинског, немачког и хрватског језика и математике. Још неке од новина почетком 20. века били су и отписи о могућности девојака да полажу испит зрелости, као и одредба о употреби ћириличног писма, коју су подсти- цали наставници. Због великог прилива ученика, приступило се дограђивању зграде 1913, која ће услед избијања Првог сетског рата дуго остати недовршена. Тек по завршетку ратних разарања довршава се нова зграда, па старом заокружује данашњи изглед школе. У време оба светска рата школа је престајала с радом, а зграда је била на услузи војсци због чега је завршила потпуно демолирана. Након низа реформи и припајања Земуна београдској општини, Реална гимназија стаје у ред београдских гимназија, а након низа реформи и одлуке о осмогодишњем основном образовању и четворогодишњем средњем

1958. Земунска гимназија добија данашњу организацију наставе. Сада, након више од године обнове зграде, ђаци су се вратили у клупе и школу, која је данас једна од најмодернијих у Србији.

ЗА СВАКОГА ПОНЕШТО

Кроз клупе Земунске гимназије, прошли су бројни успешни ђаци, а нека од звучнијих имена свакако су Давид Албахари, писац и члан САНУ, Сава Шумановић, један од најзначајнијих сликара српске уметности, познати музичари Саша Локнер и Ивана Павловић, редитељ Горан Паскаљевић, тренутни председник државе Алексан- дар Вучић, али и многи други. Школа која је одувек била позната по својим спортистима и ентузијастичним младим људима, који су самостално осмишљавали и покретали разне ваннаставне активности, данас се може похвалити са више од 20 различитих секција, којима охрабрује ученике да се пронађу, пружајући им могућност да се опробају у различитим интересним сферама. Неке од њих су дебатна, литерарна, новинарска, ликовна, информатичка и, сва- како једна од најистакнутијих и активнијих, драмска секција.

Њен покретач давне 1993, обновом запуштене сале и окупљањем талентованих ученика, била је професорка српског језика и књижевности Сања Каљевић. Прва представа коју су извели била је “Сарин сан”, а до данас је на сцену постављено 19 ауторских представа и освојено 16 награда на такмичењу драмских секција гимназија Србије у Крагујевцу.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

Фотографије: Архива Борбе