Дошао сам упркос “јаким ветровима” против посете

ПЕТЕР ХАНДКЕ ПОНОВО МЕЂУ СВОЈИМ СРБИМА

Веома је важно да култура, књижевност, боје, тонови, музика споје и спајају људе, поручио нобеловац из Андрићграда

Ау­стри­ј­ском пи­сцу, инос­тра­ном чла­ну Срп­ске ака­де­ми­је нау­ка и уме­т­нос­ти, но­бе­ло­в­цу Пе­теру Хан­д­кеу уру­че­на је Ве­ли­ка на­гра­да “Иво Ан­дрић” по­че­тком ма­ја у Ан­дри­ћ­гра­ду.

Хан­д­ке је том при­ли­ком иста­као да ли­те­ра­ту­ра има ја­ку ве­зу с ина­том и бе­сом, али ни­ка­да с мр­жњом, и то је ве­ли­ка ра­зли­ка. – Стра­шни ра­то­ви ко­ји су се до­го­дили на Ба­л­кану, ма ко­лико то ап­су­р­д­но зву­ча­ло, до­нели су и не­што до­бро.

Пр­ви пут сам ужи­во­ту од ре­чи до ре­чи ишчи­тао де­ла Иве Ан­дри­ћа. И ра­ни­је сам до­ла­зио у ове краје­ве, углав­ном на мо­ре, а ови ужа­сни до­га­ђа­ји, ра­то­ви, припо­мо­гли су да на­вра­тим и у уну­тра­шњост, где не­ма мо­ра, али пос­то­је ре­ке по­пут Дри­не и град Ви­ше­град. Вео­ма сам за­хва­лан на при­ли­ци да упознам де­ло Ан­дри­ћа, Се­ли­мови­ћа, Цр­њан­ског, а ода­в­де, из Ви­ше­гра­да, ша­љем по­здра­ве у Фра­н­цу­ску ве­ли­ком ср­п­ском пи­сцу Ми­ло­ва­ну Да­но­ј­ли­ћу.

Убе­ђен сам да, без об­зи­ра на све на­ше ра­зли­ке, би­ли ми Срби, пра­во­сла­в­ци, хри­шћа­ни или му­сли­ма­ни, вео­ма је важно да ку­л­ту­ра, књи­же­в­ност, бо­је, то­но­ви, му­зи­ка спо­је и спа­ја­ју љу­де.

„Ја и даље тврдим да и људи који живе на KиМ, који живе у БиХ и другим деловима региона треба да нађу нешто што их спаја и да разговарају, истакао Хандке“

Ја и да­ље твр­дим да и љу­ди ко­ји жи­ве на Kо­со­ву и Ме­то­хи­ји, ко­ји жи­ве у БиХ и дру­гим де­ло­ви­ма ре­гиона тре­ба да на­ђу не­што што их спа­ја и да раз­го­вара­ју. Ја је­сам стар, али пред­ла­жем да се на­ђе­мо не­г­де, да седне­мо на не­ку ли­ва­ду, да при­ча­мо, да се ра­зу­ме­мо – по­ру­чио је Хан­д­ке из Ан­дри­ћ­гра­да.

Ве­ли­кан књи­же­в­нос­ти претход­но је био гост Ба­ња­лу­ке, где је изја­вио да је одлу­чио да до­ђе у Ре­пу­бли­ку Ср­п­ску упркос “ја­ким ве­тро­ви­ма” ко­ји су би­ли про­тив те по­се­те.

– Сре­ћан сам што сам ов­де. Ово је заи­ста ве­ли­ки тре­нутак за ме­не – ре­као је Хан­д­ке на­кон са­стан­ка са на­ј­ви­шим зва­ни­ч­ни­ци­ма Ре­пу­бли­ке Ср­п­ске. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ње­го­ве емо­ци­је и им­пре­си­је у том тре­ну­т­ку на­ј­бо­ље опису­ју сти­хо­ви чу­ве­не пе­сме недав­но пре­ми­ну­лог му­зи­ча­ра Пре­дра­га Жи­в­ко­ви­ћа То­зо­в­ца “ду­га­ч­ка је ла­ј­ко­ва­ч­ка пру­га”.

У дру­штву Еми­ра Kу­сту­ри­це и Ми­ло­ра­да До­ди­ка оби­шао је и спо­ме­ник по­ди­г­нут ње­му у ча­ст не­дав­но у Ба­ња­лу­ци. Хан­д­кеу је по­том у Бео­граду пред­сед­ник Ср­би­је Але­ксан­дар Ву­чић уру­чио Ор­ден Kа­ра­ђо­р­ђе­ве зве­зде пр­вог сте­пе­на за на­ро­чи­те за­слу­ге у пред­ста­вља­њу Ср­би­је и ње­них гра­ђа­на у обла­сти ку­л­ту­р­не де­лат­нос­ти и ли­ч­ном истра­јава­њу у бе­ско­м­про­ми­сној од­говор­нос­ти пре­ма исти­ни, а ко­ји је но­бе­ло­в­цу до­де­љен по­во­дом Да­на др­жав­нос­ти Ср­би­је