МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У ПРОШИРЕНОМ ПОЉУ“

Централни догађај у оквиру Завршне конференције пројекта „БITE of Art“, под називом „Музеј савремене уметности у проширеном пољу“, одржан је 17. новембра 2021. године у Београду.

Организатори догађаја били су Музеј савремене уметности Београд и међународна иницијатива „BITE of Art“. Овај догађај окупио је кустосе и представнике неких од најзначајнијих културно-уметничких институција из Европе како би их укључио у дијалог о актуелним токовима и будућности савремене уметности, као и о начинима за унапређење рада музеја кроз међународну сарадњу, коришћење савремених технологија и привлачење нове публике.

Конференција је истовремено отворила простор за промоцију достигнућа пројекта „BITE of Art“, подржаног од стране програма „Креативна Европа“ Европске комисије, као најбоље рангираног пројекта на нивоу целе Европе за 2019. годину.

Поред бројних гостију који су Конференцији присуствовали у просторијама Музеја савремене уметности Београд, овај скуп је било могуће пратити уживо путем стрима на друштвеним мрежама. Конференцију је отворила и модерирала директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић која је представила достигнућа и текуће активности ове институције на пољу промоције савремене уметности у Србији.

Након ње, редом су се обраћали Изабел Бертолоти – директорка Музеја савремене уметности у Лиону, Гунар Б. Кваран – бивши директора приватног „Astrup Fearnley “ музеја у Ослу, Жан-Макс Колард – кустос музеја „Centre Pomipidou“ у Паризу, Холгер Ренберг – директор музеја „Heart – Hearning Art“ из Данске и Бранко Франчески – директор „Националног музеја модерне уметности“ у Загребу. Свако од њих представио је иновативне приступе рада својих институција у циљу оснаживања и популаризовања савремене уметности међу грађанима.

Након тога, програмски директор међународне иницијативе “BITE of Art” – Иван Деспотовић, представио је достигнућа овог пројекта и начине за унапређивање рада културних оператера у области савремене уметности, а на пољу динамизације галеријских и музејских простора и комуникације са публиком.

Изабел Бертолоти – директорка Музеја савремене уметности у Лиону, Француска,  представила је својеврсну студију случаја успешне и плодоносне сарадње коју је њен музеј остварио са Музејом лепих уметности у Лиону.

Гунар Б. Кваран говорио је, из перспективе бившег директора приватног „Astrup Fearnley“ музеја у Ослу, о улози приватних музеја и галерија у скандинавском уметничком свету у коме је улога државних институција у обликовању културне понуде изузетно доминантна.

Након њега обратио се Жан-Макс Колард, кустос музеја „Centre Pomipidou“ у Паризу, који је представио рад департмана за говор који функционише у оквиру ове институције и начине на које је могуће демократизовати рад музеја кроз укључивање људи из свих категорија друштва у креирање уметности кроз дијалоге и форуме.

Холгер Ренберг у оквиру свог излагања истакао је улогу коју регионални музеји савремене уметности имају у развоју националне и међународне културне сцене и понуде. Директор „Националног музеја модерне уметности“ у Загребу, поделио је своја искуства вођења овог музеја и начине на који је привукао нову публику кроз унапређење поставке и нуђење пратећих садржаја посетиоцима.

Након завршетка програма Конференције организовано је кустоско вођење кроз ретроспективну изложбу Владимира Величковића „Фигура као израз егзистенције” која је тренутно постављена у Музеју савремене уметности, а учесници у конференцији погледали су и изложбе „Нема буђења” Кате Мијатовић у Галерији – легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковић и „Смрт (на) екрану- Деатх ОН/ОФ Сцреен” Младена Миљановића у Салону МСУБ.

Ова конференција била је јединствена прилика да се кључни културни оператори уживо сретну у ванредним условима пандемије и размене своја виђења развоја савремене визуелне уметности, као и да поделе искуства рада својих институција.

Међународна иницијатива „BITE of Art” наставиће да подржава њихов рад и да нуди иновативна решења усмерена ка промоцији и популаризацији савремене уметности у Србији и Европи.

Фото: Промо