Оаза на обали Средоземног мора

Тунис, природни мост између Африке и Европе

Земља традиције и легенди, дугих и широких пешчаних плажа и културно-историјских споменика привлачи знатижељне туристе да истраже знаменитости бурне прошлости и непознанице увек мистичне Сахаре

Једна од траженијих овогодишњих дестинација за наше туристе је Тунис, земља прелепих контраста, хиљадугодишње културе и гостопримљивих људи, којој, поред производње нафте, цемента и керамике, највећи допринос управо доноси туризам.

Дугачке и широке пешчане плаже на којима у сваком тренутку можете видети Тунишанина како води камилу коју можете да јашете или само да се сликате с њом, као и разноврсне активности на води само су неке од могућности које ће вам у Тунису улепшати одмор.

Већина хотела конципирана је тако да уопште не морате да излазите из њих с обзиром на богат садржај који ће вам окупирати пажњу попут
теретане, аквабика, јутарњих часова јоге и вечерњег опуштања уз билијар, пикадо или пингпонг, као и многих других.

Поред разноврсног и заиста примамљивог садржаја у самом хотелу, били смо одлучни да упознамо Тунис ван туристичких зона и видимо како људи овде функционишу и живе.

Сахара на длану

У Сахари, која заузима скоро целу територију јужног Туниса, можете искусити вожњу квадова, јахање камила по пустињи, посету тунишанском колосеуму, видети трагове и остатке старих епоха.

Прва станица Ел Џем, у ком се уздиже један од најочуванијих амфитеатара на свету, само је један од преосталих раритета старих Римљана.

Ако се питате одакле Римљани у Тунису, одговор је врло једноставан – Тунис је од Сицилије воденим путем удаљен неколико стотина метара.

Грађен по узору на римски Колосеум, подигнут је у трћем веку, у време цара Гордијана, и на листи је Светске баштине Унеска.

Усред пустиње, једно до другог, као на бисерној огрлици, поређана су три слана језера, а поред тога што представљају праву туристичку атракцију, ова сланишта уједно су велики извори фосфата и добро тло за узгој палми.

Град керамике

Набул, како су нам мештани боље објаснили, град је керамике, у ком је смештено неколико мануфактурних занатских центара који производе грнчарију за целу државу. Боја, орнаментика и шаре на керамици, карактеристичне за ово поднебље, доприносе шареноликости целог града.

Наравно, као правим туристима, цео сет тањира и посуда за салату били су обавезни сувенири с овог путовања.

Центар грнчарије и керамике, односно, како су га Римљани звали, Нови Град (Неаполис), сада представља један од културом обогаћених градова Туниса.

Најбоље га је упознати преко његових историјских знаменитости у Археолошком музеју, у ком се налазе предмети с различитих археолошких
локалитета с Рта Бон.

Амајлије, статуе од теракоте и римске збирке илустроване мозаицима само су неке од драгоцености које се овде чувају.

Пољубац од морског лава

Ако сте мислили да морате да сакупите велики новац да бисте себи приуштили сафари, током којег можете доћи у додир с малим лавовима,
варате се.

У тунишком зоо-врту Фригура једна од највећих туристичких атракција управо је сликање и мажење младунчади ових дивљих мачака.

Једини проблем у овој активности јесте што младунце лавова можете да мазите само док им не израсте први стални зуб.

Како нам је директорка зоо-врта рекла, тада постају опасни по људе и немогуће их је ухватити.

Поред њих, овде се можете играти и с лемурима, хранити слонове и добити пољубац од морског лава.

Тунис у Тунису

Стара градска језгра – медине, у Тунису представљају посебну чар за туристе.

Овде су карактеристичне уске калдрмисане улице, оивичене високим бедемима, у којима се крије огроман број дућана и разноврсно
занаство арапског света.

Када крочите у медину, пролазите кроз времеплов у којем на улицама видите трговце који се утркују да украшавањем својих малих радњи и тезги придобију вашу пажњу, издвајајући се аутентичношћу и шареноликошћу.

Колико год да видите продаваца керамике или ћилима, нигде нећете пронаћи две исто украшене радње.

Тунишански Санторини

Сиди Бу Саид или, како га и сами мештани називају, тунишански Санторини, град је бисернобелих фасада, с изразито плавим жалузинама.

Светац и научник Абу Саид, након својих путешествија по Средњем истоку, настанио се овде још у 12. веку, где се замонашио и провео остатак живота.

Након његове смрти на месту где је сахрањен подигнут је маузолеј, а његова гробница постала је место ходочашћа муслиманских верника.

С временом је све више људи почело да, поред обилазака, остаје у овом боемском граду да би га тек у 18. веку Арапи из Шпаније масовно населили, градећи плански, највише у андалузијском архитектонском стилу.

Тада ово нестварно место постаје уточиште и оаза инспирације за многе уметнике попут Паула Клеа, Андреа Жида и многих других.

Шарм ове боемске четврти препознао је и француски сликар Родолф Д’Ерланже, који је одлучио да ће Сиди Бу Саид бити место његовог стваралаштва, а данас његова резиденција представља седиште многих уметничких фестивала и културних окупљања.

Домишљата феничанска принцеза

– Некада давно… – чини се савршен је почетак приче о настанку Картагине.

Почетком деветог века пре нове ере феничанска принцеза Елиса Дидо (пустолов) због окрутности и охолости свог брата одлучила је да напусти родну престоницу Тир и с неколицином присталица пође у потрагу за новим домом.

Путовање бродом довело ју је до најистуренијег дела Африке, где је одлучила да започне нови живот, али, као и у правим бајкама, на самом почетку почиње заплет.

Ова наизглед савршена земља није била слободна, на њој су тада живели, како су их Феничани звали, Бербери, чији владар није био много гостопримљив према Елиси.

Дозволио јој је да остане под условом да величина града који може да подигне буде толика да може да је покрије кожом једног бика.

Домишљата принцеза пронашла је највећег бика, а његову кожу исецкала је на танке траке којима је успела да опаше велики простор на коме је подигла град.

С временом је Картагина постала главни трговачки центар на Медитерану, самим тим, постала је и привлачна многим народима који су покушали да је освоје.

Након неуспешног освајања Грка, највећа битка за ову територију водила се између Римљана и Картагинаца током пунских ратова.

Последњи пунски рат означио је превагу и победу Римљана, који су тада до темеља спалили све што је постојало и из пепела подигли потпуно нови град.

Данашњи остаци које туристи имају прилику да виде су искључиво из периода Римљана.

Фото: Борба