Српске династије у пуном сјају

Шест деценија Историјског музеја Србије

У новој згради музеја на Савском тргу биће постављена изложба са верним реконструкцијама инсигнија, круна и одежди средњовековне Србије

Историјски музеј Србије већ 60 година ради на очувању српске националне и културне баштине, састоји се од четири фонда и 24 збирке, које се непрестано обогаћују. Од свог настанка 1963, музеј нам приближава неке, можда и заборављене, аспекте наше историје, а програм који се припрема поводом јубилеја ове установе надмашио је све претходне подухвате. Реч је о изложби “У сусрет сталној поставци Историјског музеја Србије”, коју ће чинити верно одрађене реконструкције владарских инсигнија. С идејом да се публици прикажу праве раскош и снага средњовековне Србије, изложба ће бити отворена у марту и биће уврштена у сталну поставку музеја на новој адреси – старој згради Железничке станице.

ОЖИВЉАВАЊЕ СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА

– Добили смо зграду Главне железничке станице у Београду, у којој треба да прикажемо српско тло и Србију од неолита до 20. века. Поставка ће почињати неолитом и римским периодом, затим етнологијом, а у централном делу биће смештен српски средњи век – каже за Борбу директорка музеја Душица Бојић.

За српски средњовековни период има веома мало археолошких налаза и још мање персоналних предмета владара, напомиње Бојићева. Једина одора која је сачувана је хаљина кнеза Лазара, изложена у Музеју Српске православне цркве, ткана у Венецији и “импозантног изгледа”, али је већ избледела.

– Хтели смо да оживимо средњи век кроз владарске инсигније које се састоје од круна, жезла, ручних крстова, гардеробних предмета, ципела, као и јастучића на којима су стајали владари. Владарске инсигније су прављене по узору на фреске, чије ће идеалне реконструкције такође бити уврштене у поставку. У оквиру изложбе биће осмишљене радионице за одрасле, као и за најмлађе. У новој згради музеја на Савском тргу, поред едукативног аспекта, постојаће и интерактивни, где ће деца моћи да се обуку у идеалне реконструкције гардеробних предмета наших династија – наводи Душица Бојић.

Од церемонијалних ношњи биће представљене одоре цара Душана и царице Јелене, краља Милутина, Јелене Анжујске, Стефана Првовенчаног и других. У изради експоната учествовало је више независних радионица. За гардеробу је задужена Јелена Стокућа, која је завршила ортодоксни костим у Бостону, одакле је донела кројеве, као и моделе ципела, по којима се костими израђују. Она је уз помоћ пет независних радионица израдила верне идеалне реконструкције одора из више засебних целина. Женске одоре се састоје од потхаљина, костима и плашта и вела испод круне, док мушки костим има веома богате лоросе и манијакисе.

Сваки костим је урађен с великом пажњом и веродостојним детаљима. Костим цара Душана броји више од 6.000 стаклених бисера, с импозантном дијадемом, коју краси велика количина стаклених рубина и сафира. Церемонијална одора Михаила Стонског карактеристична је по великим комадима ахата и, као таква, јединствена је у овој поставци.

РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ВЛАДАРСКИХ КРУНА

Филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева урадио је досад круну цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревић а, док су круну Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, израдили Симон и Марсел Чивљак. За круну царице Јелене била је задужена вајарка Јасминка Бркановић.

Основа круне је чисто сребро, које је, потом, никловано и позлаћено 24-каратним златом, након чега су уграђени бисери, гајено и право драго камење. Велико камење је узгајано, од рубинове или сафирне прашине, која се формира у специјалним условима под притиском. Треба шест месеци да би се прашина сјединила у коморама, после чега се камење сече по мерама. Сваку круну прати сертификат, у ком је заведен сваки коришћени драги камен, као и процес израде.

Круне ће пратити одговарајућа жезла и ручни крстови. Укупно ће бити девет изложених круна. Неке од њих су и даље у изради, попут круне Ђурђа Бранковића, Михаила Стонског из 10. века, Твртка I и краљице Симониде. Десета круна је требало да буде од Стефана Дечанског, међутим, на фресци се не види њен реалан изглед, тако да нема правог ликовног предлошка према ком би се израдила.

– Пошто је велико интересовање, постоји могућност да израдимо и круну краља Милутина по узору на фреску из Грачанице. Она је толико накићена да круна цара Душана, из Манастира Лесново, изгледа готово инфериорно. Потрудићемо се да је у наредном периоду урадимо да би се видело све богатство које је имала Србија у средњем веку – објашњава нам Душица Бојић.

У склопу изложбе биће изложене и копије фресака по којима су рађени костими. Занимљив мотив који ће се, такође, наћи у музеју је макета Манастира Св. Катарине са Синајске горе. Поред макете, прави се и интерактивни приказ манастира

РАМОВИ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ

Колекција музеја однедавно је обогаћена и портретом младог кнеза Михаила Обреновића, који је педесетих година прошлог века био изложен у Народном музеју, као и портретом кнегиње Јулије, добијен на дугорочну позајмицу. Конзерватори тренутно рестаурирају и рамове, који су годинама били “заробљени” у зазиданим просторијама подрума Народног музеја.

Занимљиво је да су поменути рамови из 19. века настали у малој радионици у Улици краљице Наталије коју су водила три Италијана. Рамови су оригинално израђени од пуног српског дрвета, а детаљи од теста и мешавине новинског папира и лепка. Конзерватори Владимир Антовић и Јелена Тамбурић преузели су рестаурацију ових предмета. Они су украсне делове реконструисали од специјалног гипса, који се користи у стоматологији.

– Тренутно радимо на набавци слике “Еуген Савојски испред Београда”, контактирали смо с многим установама од Беча до Београда. Трудимо се да обогатимо нашу збирку с још портрета и слика из 18. и 19. века, уз помоћ других музеја и приватних колекционара широм Европе – наводи директорка Бојић.

Фото: Наталија Кунић