НОВА КЊИГА „Песме бдења и сновиђења“ Тање Малетић

Млада песникиња Тања Малетић дипломирала је на катедри за германистику Филолошког факултета на Универзитету у Београду. Објављивала у часопису “Шпасовник”, на сајту „Онлајн поезија“, у песничким зборницима и у часопису за књижевност „Суштина поетике“… Поред матерњег српског језика, Тања говори и енглески, немачки и руски. Уз читање и писање, у слободно време се бави цртањем и сликањем. Управо њени цртежи красе корице и унутрашње стране књиге. Збирка песама „Песме бдења и сновиђења“ је њена прва књига. Инспирисана Кафкиним цитатом Тањаје своје песме бдења и сновиђења поделила у четири целине: Буђење, Трагање, Немири и Откривање. “Једна од бројних занимљивости из живота чувеног Франца Кафке је да му се у ноћима пред смрт, у касно пролеће 1924. године, на прозору болнице у Кирлингу указивала сова. Тој причи посебну драж даје и чињеница да сам овај податак прочитала само пар месеци након што сам одлчучила како ћу назвати своју збирку песама, како ћу илустровати корице и, наравно, чији ће цитат стајати уместо увода. Апсурдно, иако је сова често симбол таме и смрти, Кафкин истински живот, као и живот песама у књизи која је пред вама, почеће управо након сусрета са совом. Тако су ове песме, после дугих непроспаваних ноћи својега настајања, саме доказале своју нераскидиву везу са бдењима и сновиђењима”, каже Тања Малетић. Шта за њу представљају “песме бдења и сновиђења” млада песникиња каже: „Ова збирка је мали дневник маштања, прича и снова који другачије нису могли да буду исприповедани. Ово је књига за све оне који би из школских клупа желели да побегну у бајке маштовитије од оних у читанкама. Они који су спремни да маштају најстварније, најискреније и најхрабрије, упркос зидовима учионица, пронаћиће се у њој, јер сам већину ових песама писала завршавајући гимназију. Пут настајања моје прве збирке песама био је дуг и необичан. Током тог пута она је чекала и стално се мењала. Одрастала је заједно са мном. Спотицала се и разочаравала у себе, па устајала и постајала све боља. Неке своје песме је изгубила, неке добила, а неке су се значајно измениле. Заједничко за свих четрдесет песама јесте стање које није ни сан ни јава. Онај ко бди и онај ко сновиди браћа су по истој заблуди. Ко бди, тај често уверава себе да је надомак сна. Ко сновиди, често је уверен да је будан. Сновиђење је опсена. Ове песме су плодови тих опсена, које долазе за дугим бдењем, за умором тако великим да спутава сан. Шта у тим сатима остаје? Тиха молитва и гласна музика речи у којој слогови дају такт, а риме хармонију. Сова и вук су ноћна створења и у збирци ће пратити једна другу. Искрено се надам да ће се и читаоци, попут њих, уз ове песме пробудити, бити охрабрени да трагају, превазиђу своје немире и открију да је љубав та која побеђује таму ноћи, тежину бдења и варку сновиђења“, поручује Тања Малетић.

О књизи “… По узору на песнике романтичаре, ауторка негује лепоту и разиграност израза. Врло мудар приступ, јер су на тај начин дубока емоција и нимало лаки увиди ауторке изнети топло, људски, препознатљиво.”Милица Цинцар-Поповић, уредница

“… Кроз све дражи, а и заблуде првенца, ове песме топло комуницирају са светом. Регистар је каткад на завидном нивоу, да би могли да се постиде и многи старији, а и признати савременици.” Дејан Петровић Кобајаши, рецезент