У Србију ћу долазити увек

Патрик Бесон, француски књижевник и аутор књиге o Ђоковићу

Имам утисак да се, упркос новим здањима, неком новом руху Београда, код Срба, заправо, ништа не мења. Све остаје исто у њиховом ставу, понашању, отворености и елеганцији

Угледни француски писац, осведочени пријатељ српског народа, боравио је у Београду прошле јесени, као гост Међународног сајма књига у Београду, где је и представљена његова најновија књига преведена на српски језик “Ђоковић: Одбијам” (Чигоја, Београд) и где се, након неколико година, поново сусрео са својим српским читаоцима и поштоваоцима.

Представљајући Новака у свим његовим димензијама, и националној и религиозној, Бесон не пропушта прилику да се још једном обрачуна са заговорницима “антисрпске догме”, која се још шуња светом, упркос Новаковом напору да је одагна. Зато у једном од поглавља поставља провокативна питања: Бити Србин: проклетство или благослов? Србија, да ли је то земља? Идеја? Стање? Бесонов очекивани одговор је благонаклоно критички, али имплицитно подразумева и све оне злонамерне које западни медији не штеде – бележи, поред осталог, преводилац Татјана Шотра у уводнику Бесонове књиге о Новаку Ђоковићу, која је била и непосредан повод разговора.

Како сте дошли на идеју да напишете књигу о Новаку Ђоковићу?

– Годинама сам пратио његову каријеру и било ми је веома драго да је један Србин први на светској тениској сцени. Био сам веома изненађен када је одлучио да се не вакцинише јер сам знао да ће због тога сносити веома озбиљне последице, да ће изгубити и поене и симпатије публике и много новца. Хтео сам да сазнам зашто је донео такву одлуку и стога сам почео да истражујем, кренувши од онога што су медији писали о њему до онога што је и сам говорио. Након што сам стекао пуну слику о њему, одлучио сам да почнем да пишем ову књигу.

У којој мери је ово књига о Ђоковићу, а у којој мери књига о Србији?

– Већ извесно време Србија је на светској сцени и ја већ дуго времена Србију имам за тему у својим књигама, тако да је било потпуно природно да и Новак, као симбол ове земље, постане тема моје књиге.

Овом књигом дигли сте глас против “двоструких аршина и медијске манипулације, која се наноси светлом челу и чистом образу”. Поред овог гласа, међутим, чује се још један, ваш глас против устројства глобализма, онога што називамо новим светским поретком. Има ли у таквом свету уопште места за оне “светла чела и чиста образа”?

– У многим земљама је већ дуго веома тешко за један слободан дух који жели да се, као такав, изрази. То је тешко данас, али било је тешко и у средњем веку. Тада је било погубно бити атеиста, као што је у време комунизма било тешко бити антикомуниста. Дакле, глобализам није нешто од јуче, он датира још из доба Рима. Онда је владао известан став политичке коректности на одређен начин, на њихов начин, али, највећи филозоф тог времена је морао да се отрује да би измакао осуди власти свог времана. Његово име је Сократ.

Одабрали сте веома необичан, рекло би се, и недефинисан жанр пишући ову књигу?

– У избору онога што сам изабрао у начину писања за ову књигу, али и за оно што ја иначе пишем, а што ми је веома блиско, рекао бих да је то жанр најближи поезији. Поетски због свега, због саме личности о ко­јој пишем, због околности у ко­јима се он креће, због спорта, због онога што је око њега. Сто­га сам осетио да би томе свему био најближи поетски стил.

Како бисте, у најкраћем, описали Ђоковића?

– Новак је изузетан, једин­ствен, особит. У најкраћем ­ вр­ло дисциплинован, с тренуци­ма напуштања, препуштања… Његову личност карактерише једна врста комплексности, сло­жености, која није карактери­стична за свет спорта.

Кажете у овој књизи да је “анти-КОВИД вакцина испала смешна наспрам Кијева и Москве”, те да су “епидемиологе збрисали војни експерти”. Куда иде овај свет, господине Бесон? Усуђујете ли се да предвидите расплет овог сукоба, који, по свему, има елементе новог свеобухватног светског рата који се одвија у свим могућим сферама, од оног правог, оружаног, до економског, информационог, психолошког?

– То је више рат између Русије и Сједињених Америчких Др­жава, него што је рат између Украјине и Русије. Зеленски је на почетку говорио да неће бити ниједног погинулог, да то неће дозволити, међутим, видимо да се дешава све што је томе насу­прот. Ескалација сукоба и тензија данас у свету равна је оној ко­ју смо имали 1914. Нико није желео рат, међутим, сви су се одједном нашли у ратној замци! А нема принципа према којем би један Гаврило Принцип убио једног Фердинанда! Нико данас не може да претпостави какав ће исход овог ратног сукоба би­ти, какве ће последице произаћи из овог конфликта Русије и Америке, па ни ја.

Изјавили сте својевремено да ћете у Србију долазити све ређе, осим “ако загусти”. Да ли то значи, будући да је у свету, у извесном смислу, загустило, да ћете нас чешће посећивати?

– Долазио сам у Србију често у време рата, у време бомбардо­вања. Волим и данас да долазим у Србију и долазићу увек!

Питате се у својој књизи о Ђоковићу, поред осталог, и “да ли је бити Србин проклетство или благослов”, да ли је “Србија земља или идеја” и “може ли се дефинисати један народ?” Како бисте ви дефинисали Србе?

– Треба прочитати много књига, много новина, треба чути много прича и видети обиље сведочанстава да би се сагледало све оно што је Срби­ја! Али, судећи по ономе што је доживела и преживела, чи­ни је веома јединственом, посве посебном земљом на овим просторима. Ако узмемо у об­зир све околности у којима се Србија налазила кроз векове, право је чудо да се у 20. веку остварила као земља. Оства­рила, али и опстала наспрам снажне коалиције која је била против ње.

На 65. Сајму књига у Београду били сте неприкосновена књижевна звезда. Какви су вам утисци отуд?

– Обрадовало ме је што сам видео много младих људи који су заинтересовани за књигу. То је било оно што ме је уистину импресионирало. Београдски сајам књига је по­себан по много чему, али ова слика веселих, раздраганих младића и девојака који у рукама носе књиге ми је остала као најупечатљивија с ове ма­нифестације.

А Београд? Какве ћете утиске понети одавде?

– Имам утисак да се, упркос новим здањима, зградама, фасадама, неком новом руху Београда, код Срба, заправо, ништа не мења. Све остаје исто у њиховом ставу, понашању, отворености, елеганцији. Да­кле, Срби се не мењају!

Како би гласила ваша порука Србији и Србима у овом часу?

– Опет ћу морати да се вратим на политику. Србија се данас налази у заиста незахвалној и тешкој ситуацији, у једном се­ ндвичу између чекића и наков­ња, између два политичка мон­струма, Европе и Русије. Србија је у неповољној ситуацији јер мора да се провуче између те две силе, које је притискају, и у овом часу мора да покаже своју политичку интелигенцију да не би страдала. То је на онима који је воде и немам сумње да ће је и исказати, будући да је и сам Маркс рекао да је Србија земља високе политичке интелиген­ције.

Аутор: Мила Милосављевић