Учионице у којима влада другачија атмосфера

ОШ “Драгојло Дудић” у Малом мокром лугу

Осим међународног пројaкта еко-школе, ова образовна установа има садржајан ваннаставни програм, разне креативне радионице и оне намењене деци са сметњама у развоју

Основна школа “Драгојло Дудић” важи за најстарију школу на општини Звездара. О њеној 159 година дугој историји сведоче и оригинални документи и дневници рада, који представљају национално благо. Међу њима су и изјаве родитеља из тридесетих година прошлог века, с образложењима зашто нису школовали децу, записник са седнице наставничког већа из 1935, списак деце рођене од 1. септембра 1913, судски спорови и многи други подаци који су исписали историју ове установе.

Да се историја школе и даље исписује великим словима, говори податак да је Вељко Брајовић, ученик осмог разреда, добитник Светосавске повеље, најзначајнијег признања за изванредне резултате у образовању и васпитању.

– Ово је први пут у историји школе да њен ученик добије овакво признање тако да и ми пишемо њену историју. Оно што је Вељка издвојило јесте освојено друго место на Европској географској олимпијади и Ученички парламент га је пријавио за награду. Светосавска повеља представља круну нашег досадашњег рада и подстрек за даље успехе – с поносом прича Даниела Павић, директорка Основне школе “Драгојло Дудић”.

Павићева тежи да трудом и залагањем изгради не само имиџ школе већ и да деци која је похађају детињство и школовање учини квалитетнијим, садржајнијим и бољим.

– Одговорност је огромна, а сматрам да се углед и ауторитет стичу без агресивног наметања. Kада доживиш да ти цео колектив несебично помаже, да попут тима сви заједничким снагама радимо, онда је то успех. Оно на шта сам посебно поносна јесте то што не постоји дете које не знам именом и презименом, а у школи има преко 600 ученика. Имам и огромну подршку родитеља, која ми, такође, веома значи. Волим да нагласим да смо ми овде сви на истом задатку, а то је да од ове деце направимо праве људе – каже Даниела Павић.

Оно чиме се колектив школе посебно дичи јесте чињеница да се последњих година уписују деца која територијално не припадају општини Звездара. Наставни програм у свим школама је исти, али ваннаставне активности су оно што их издваја. Музичка школа, односно истурено одељење “Владимир Ђорђевић”, где су ђацима на располагању гитара, флаута, виолина и клавир, али и школа спорта, шаха и глуме, разне креативне радионице, радионице за децу која имају сметње у развоју, хуманитарни и разни други пројекти свакодневно се организују у овом простору за децу.

– У настави сам провела 19 година, долазим из света спорта, и зато сам се трудила да у колектив унесем неку нову енергију и спортски дух. У тренутку када сам именована за директора нисам размишљала о изазовима. Мени је био циљ да вратим углед школе и спасавам колектив од силних натписа по медијима да је ово школа страве и ужаса. Највећи изазов био је да се опреми школа, да дођемо до тога да будемо препознатљиви јер су прошла времена када је најбоља школа била она најближа – објашњава Павићева. Опремљеност школе је, тако ђе, на завидном нивоу. Сваки кабинет поседује смарт таблу, информатички кабинет је опремљен најсавременијим компјутерима, кабинет за биологију употпуњен торзом, помоћу којег деца лако уче распоред и изглед свих органа у људском телу…

– У наредном периоду жеља ми је да подигнемо још један спрат, где би била сала за физичко васпитање, у складу с најсавременијим стандардима, као и још четири учионице. То би омогућило школи да ради само у једној смени. Такође, у наредној години планирамо да објавимо монографију школе, коју пишем и припремам већ три године. Укључени смо у међународни пројекат еко-школе, који за циљ има очување животне средине, стварање лепших и здравијих услова, буђење свести код наших ученика колико је битно да живе у здравом окружењу. Поред тога, радимо и на пројекту соларних панела, па је један од планова да се током године на кров зграде поставе панели који би током целе године производили електричну енергију – истиче директорка.

Ово је једна од ретких школа у Србији која у последњих годину дана интезивно ради на подизању свести о важности физичке активности код деце. Управо због тога су имплементирана два пројекта.

– “Спорт у школе”, који је под покровитељством Савеза за школе спорта Србије, и “Бесплатна школа спорта”, у коју је укључен Факултет за спорт и физичко васпитање. Оба су настала у сарадњи са Министарством за омладину и спорт. Програми су осмишљени за децу од првог до четвртог разреда и тренинзи се одржавају четири пута недељно, а како директорка школе наводи, најважније је што се ове спортске активности одржавају за време боравка деце у школи, тако да родитељи немају никакву додатну обавезу око тога.

– Статистика нам говори да су деца све мање моторички способна, а појава телесних деформитета, гојазности и дијабетеса, све су чешћа последица данашњег живота и начина на који деца одрастају. Не треба занемарити ни чињеницу да је моторика невероватно повезана с интелектом. Ово је мој допринос томе. Разлог, можда, лежи и у мојој првобитној професији наставника физичког васпитања, а пре тога сам била вишеструки шампион у каратеу. Приметили смо да су деца веселија, више мотивисана и фокусирана и да у учионицама влада другачија атмосфера – објашњава наша саговорница.

Kако је данас посебно важна тема превенција и сузбијање насиља у школама, ОШ “Драгојло Дудић” је део националне платформе “Чувам те”, а у школи функционише тим за заштиту деце од дискриминације и насиља.

– Kада дете усмериш на спорт, музику и свирање, склањаш га с улице и развијаш му праве вредности. Управо је то један од начина на који ми превентивно делујемо када се ради о вршњачком насиљу. Део сам тима за заштиту деце и број мог мобилног телефона ђацима је доступан 24 часа. У протеклој школској години тим се састао преко десет пута, што је доказ да се стварно трудимо и боримо против насиља међу децом. Уколико до насиља, ипак, дође, онда се ради појачан васпитни рад, укључују се педагод и психолог, а имамо сарадњу и са Специјалном школом “Бошко Буха”. Поред тога, организујемо и радионице за родитеље, као програм за оснаживања породице, тако да се на тај начин едукују и деца и одрасли – истиче Даниела Павић.

Основана указом кнеза Михаила

Идеја о оснивању сопствене мокролушке школе родила се још четрдесетих година 19. века. Договором је одлучено да школска зграда буде поред пута који је спајао два мокролушка села. Основана је указом кнеза Михаила Обреновића 21. јануара 1864 . и званично почела с радом постављањем првог учитеља Миленка Јовановића 22. фебруара, са пописаних 40 ђака. У садашњем објекту ради од 1938. Зграда и земљиште су део донације госпође Настасије Тане Давидовић, супруге пуковника Живка Давидовића. Школа је име добила по народном хероју Драгојлу Дудићу.

Фото: Наталија Кунић