Превентива је кључна

Др Вања Милошевић, специјалиста гинекологије у ГАК Народни фронт

Основни табу који нас све води је ,,неће то мене“, а здравља се сетимо тек онда када је угрожено

У свету где статистике о обољењима често изазивају забринутост, бројке везане за рак грлића материце у Србији не само да привлаче пажњу већ и алармирају. Тачност дијагнозе и доступност лечења су кључни фактори у борби против ове подмукле болести, док превенција игра пресудну улогу у смањењу броја нових случајева.

Др Вања Милошевић, стручњак гинекологије, који већ три деценије ради у ГАК Народни фронт, пружио нам је увид у изазове с којима се суочавамо као друштво у вези с раком грлића материце. Осврнуо се и на значај превентивних гинеколошких прегледа и питања повезаних са ХПВ (хумани папилома вирус), посебно у контексту њихове распрострањености међу младима.

Дневно изгубимо једну до три жене од рака грлића материце

Да ли се рак грлића материце може спречити?

– Врло је важно да он може, ако ништа друго, да се у великој мери предвиди, посебно код младих девојака. Један од кључних разлога за настанак овог карцинома је ХПВ инфекција. Иако она не мора нужно довести до карцинома, велики број жена које су оболеле од карцинома грлића материце у једном периоду живота је имао ХПВ. То је узрочно-последично. Колпоскопија с цитологијом и узимање Папа теста, који је један од најреволуционарнијих ствари у медицини, кључни су. Једним узимањем теста можемо детектовати управо предмалигне промене на грлићу, које условно, ако се не открију и не лече, могу довести до карцинома.

Има још фактора који утичу на појаву карцинома грлића попут јонизујућег зрачења, бомбардовања осиромашеним уранијумом, стила и начина живота, употребе вагиналета и лекова на своју руку, као и генетских предиспозиција. У сваком случају, превентива је кључна. Жене морају да иду на гинеколошке прегледе, с посебним освртом на колпоскопски преглед, јер тиме можемо да откријемо све промене које касније могу прерасти у карцином. На превентивним прегледима откривамо промене које још нису напредовале.

Да ли нам заиста један преглед може спасти живот?

– Морамо да учинимо да прегледи буду лако доступни. Имамо велики број обучених гинеколога, као и домова здравља у којима могу да се изврше прегледи и на нама је да променимо ту свест, да жене иду на превентивне прегледе једном или два пута годишње, кад им, наизглед, делује да нема промена. Напоменуо бих да многе жене иду на прегледе тек када се већ нешто развије или добију симптоме попут крварења, пецкања или бола.

Треба променити свест код младих људи зато што су они најчешће и обухваћени ХПВ инфекцијом и утицати на то да иду на превентивне прегледе. Промене откривене у нултој фази, без клиничке фазе, сто посто су излечиве, због чега долазимо до тога да нам један преглед заиста може спасти живот.

Колико су жене и девојке свесне и одговорне према свом здрављу, да ли је одлазак код гинеколога табу тема?

– Нажалост, робујемо многим табуима. Основни табу који нас све води је ,,неће то мене“, а здравља се сетимо тек онда када је оно угрожено. Одлазак код гинеколога, нажалост, и даље је скопчан разним предрасудама, а опет је на нама да све то разбијемо. Када младог човека упозорите да својим чињењем, а често и нечињењем, може да угрози здравље, сигурно ће вас послушати.

Иако је данас врло лако доћи до различитих информација путем интернета, људи радије желе да у отвореном и искреном разговору с лекаром стекну, пре свега, поверење, а потом и добију информације корисне за њихово здравље. Млада генерација је наша база јер је у репродуктивном добу. Веома је важна и спрега између струке и јавног мњења. Људи верују струци, само морамо наћи начин да допремо до њих. Када причамо о превенцији, морамо се померити са мртве тачке и урадити конкретне потезе.

Тек када се неком из окружења или породице нешто ружно деси, упали се аларм

Србија се налази на самом врху у Европи по оболевању и умирању од ове болести. Каква је генерално свест о томе?

– То је поражавајућа чињеница. Углавном тек онда када се неком из окружења или породице нешто ружно деси, јаве се аларми и пробуди наша свест. Као нација, генерално, патимо и тугујемо кад нисмо први у тенису или фудбалу, а када имамо чињеницу да смо први по броју оболелих од карцинома грлића материце – и то је, углавном, реч о младим женама – слежемо раменима и мислимо то је тако. У неким земљама попут Аустралије постоји врло занемарљив број карцинома грлића јер су они дијагностику и узроке искористили на прави начин, док се Србија по броју оболелих и умрлих жена налази на неславном врху пирамиде.

Морамо се тиме позабавити и освестити да једном угрожено здравствено стање, поготово репродуктивно, оставља дугорочне последице. Нисам неко ко воли статистику у медицини јер је много кад изгубимо и једну жену, а када се тај број мери хиљадама и када спроведемо једноставну рачуницу, добијемо податак да једну до три жене изгубимо на дневном нивоу. Нешто рапидно мора да се промени. Морамо натерати жене да редовно иду на прегледе, увести здравствено васпитање. Женама није тешко да сваке недеље иду код фризера и козметичара само да би биле лепе, али, пре свега, треба мислити о унутрашњој лепоти.

Већина земаља је увела имунизацију против ХПВ. Каква је ситуација у Србији?

– Ситуација је доста лоша. Иако је вакцина проверена, за коју смо сигурни да не може да наштети младим људима, због предрасуда које, иначе, имамо, направила се парадоксална ситуација да је врло мали број младих вакцинисан. ХПВ вакцина не лечи, али може да предупреди и помогне имуни одговор када се нађемо у контакту с вирусом, посебно с онкогеним. Пожељно је да млади људи пре ступања у сексуалне односе приме ХПВ вакцину. Не само девојчице, већ и дечаци. Још једна од предрасуда  је да ХПВ погађа само женску популацију. Важно је подићи и свест родитеља јер је обично реч о младима, те је потребно упутити их и дати им праве информације. Размишљамо и о вакцини коју ћемо ми да производимо на ,,Торлаку“ јер ћемо имати разлог мање да сумњамо у њу.

Да ли сматрате да ХПВ вакцину треба увести као обавезну имунизацију?

– Нисам имунолог, али оно што засигурно знам јесте да је вакцина једна од револуционарнијих ствари у медицини. Вакцином смо спречили губитак огромног броја људи од рубеоле, великих богиња или туберкулозе. Када је реч о увођењу обавезне имунизације, више сам за опцију препоруке јер, ако снагом својих аргумената и искуством не допрем до неког, не вреди да га на силу наговарам. Морамо бити веома пажљиви. Плашим се да за 20-30 година не дођемо поново у ситуацију да се неке искорењене болести врате. Сматрам да вакцинација треба да буде питање наше савести и морала.

Пожељно је да и девојчице и дечаци пре ступања у сексуалне односе приме ХПВ вакцину

На који начин се можемо едуковати о свему томе?

– Ово је један вид едукације. Сматрам да медији имају једну од кључних улога кад је реч о преношењу информација. У средњим и основим школама, барем једном месечно, треба одржавати предавања о здрављу, где ће људи из струке својом причом ширити свест о очувању истог. Залажем се да вратимо адолесцентне амбуланте, у којима ће млади моћи да се информишу о свему. У најгледанијим терминима на националним фреквенцијама потребно је имати емисије где ће се говорити о здрављу. Треба да схватимо да у животу све можемо да надокнадимо, али када једном угрозимо здравље, то је за цео живот. О здрављу треба размишљати док смо млади.

Враћање старим вредностима

Младим људима бих поручио да, шта год радили у животу, морају чувати своје здравље, а сачуваће га на најбољи начин уколико буду знали како могу да га угрозе. Некада на то угрожавање не могу да утичу, али враћање неким старим, традиционалним вредностима је добар почетак. Потребно је свести на минимум утицај спољашње средине у смислу здраве исхране, некоришћења опијата, дувана, алкохола, умерености у свему, заштите приликом сексуалних односа, употребе лекова само уз савет лекара. Управо ово треба да им буду приоритети у животу. Чувајте здравље и информишите се о њему, поручује др Вања Милошевић.

Фото: Pexels