Свет очима песника

Ненад Шапоња, песник, путописац и издавач

Кад негде путујем, не занимају ме туристичке разгледнице општих места. Волим да гледам очима Милоша Црњанског и идем с њим у заједничку шетњу

Песник, есејиста, путописац, књижевни критичар, оснивач и уредник издавачке куће ,,Агора“, директор Културног центра Војводине ,,Милош Црњански“ и један од најистакнутијих посленика културе на овим просторима Ненад Шапоња у својој путописној прози ,,А Брисел се да преходати лако“, менталним трагом ,,Ембахада“ Милоша Црњанског, одводи вас баш у оне непознате просторе који су то чак и када изгледају познато, већ виђено.

Шапоња, дипломирани лекар и психијатар, сада је, инспирисан својим занимљивим путовањима – углавном по службеној дужности – написао књигу која је плод његових посета Будимпешти, Буенос Ајресу, Истанбулу, Гетеборгу, Франкфурту, Шаржу, Бриселу, Јерусалиму, Кочи, Високим Дечанима и Пекингу.

Како је настајала књига ,,А Брисел се да преходати лако“?

– Помало чудно. Кренуло је посве случајно, када сам 2017. отпутовао у Буенос Ајрес, на тамошњи Сајам књига, један од највећих у свету. Пријатељи из новина су ме замолили да напишем један чланак о томе с обзиром на то да се тамо не иде тако често, а и био сам веома инспирисан овим градом. Како сам и пре и после тога био на низу сајмова књига и конференција издавача, књига се сама склопила. Писци обично воде дневнике, треба само стати и организовати их као књигу. Када негде путујем, не занимају ме туристичке разгледнице општих места. Волим да свет гледам очима Милоша Црњанског и идем с њим у заједничку шетњу. Имам у виду ,,Ембахаде“, ,,Хиперборејце“, ,,Љубав у Тоскани“ када идем у Немачку или Италију, рецимо. Након читања једног Пруста, Мана, Балзака или Достојевског, које прочитате готово као дете, ви се с тим светом идентификујете. Када одрастете и одете у те земље, сетите се где сте били док сте упијали и домаштавали та места, зароњени у књигу.

Како је ишло препознавање тих места на путовањима?

– Писац воли да путује на места о којима је читао. Сећам се како је Балзак подробно писао у својим делима ко је осмислио и изградио читаве делове Париза и кад. Како је то било 1824, а како 1830. и како ја сад, толико година касније, пролазим ту с породицом, а треба да им објасним да та места ,,познајем“, иако ту никада нисам био. То је за мене увек био изазов. Када шетам по Истанбулу, рецимо, ја могу изнова да шетам и ,,Проклетом авлијом“. Ако сте писац, морате да реагујете на први утисак, прву експресију. Ако не запишете одмах тај свој утисак, то више неће бити најдубље, непатворено тачно. Неће бити та иста емоција. Ово је и књига перцепција. Наслов асоцира на Коминтерну јер Брисел је Коминтерна модерног доба. Црњански ме је дубоко инспирисао и усмерио управо на то да пишем о својој перцепцији док описујем те градове. Онако како песник види свет.

Има ли поезија данас моћ?

– Одговор песника на то питање увек је потврдан. Песници имају моћ ако су заиста песници. Поезија увек има моћ. Она грми у сваком времену и то из душе и из срца, из оних простора које свакодневица маргинализује. Поезија јесте есенција, оно најдубље што препознајеш у срцу, у стомаку, у души. Поезија је она снага која може да помера биће… До поезије пак није лако доћи. Поезија је ходање по облацима, за разлику од прозе, која је ходање по земљи. Поезија је моћна, веома моћна, а када се препозна, свако је може препознати. Велике песнике сви ми препознајемо и поверујемо у њихову моћ, макар на моменат. Лакше ћу поверовати Бодлеру, него неком разбојнику или царинику, којих имате у Библији поменутих колико хоћете.

А шта је за вас поезија?

– На први поглед, помислићете да су то записане слике елементарне перцепције, елементарне емоције човека младог, заљубљеног, опчињеног лепотом. И у складу с оним како може да пише, он то и запише. Поезија је и дар и знак од бога. И Библија се није писала ни лако ни једноставно. У њој је сажето искуство света. Није изазов песника у 20. и 21. веку да преписује Библију. Он може само да је надогради на свој, креативан, начин. А у међувремену постоји читава традицијска линија, од наше средњовековне до светске. Негде морате да се препознате. Не можете понављати оно што је речено у једном другом времену. Ви у свом времену говорите из своје перцепције ствари.

Ко су вам били песнички узори?

– Као читалац, живео сам у различитим песничким световима, који су ми овако или онако изоштравали укус, калибрисали поглед, миловали душу. Списак би био заиста велик, али хајде да поменем понекога од песничке сабраће, рецимо, Бодлера, Малармеа, Његоша, Црњанског и Попу.

Има ли везе убрзање времена у ком живимо с поезијом која се ствара у њему?

– Ја сам имао срећу да живим и у неко време које није било баш толико ,,убрзано“ као што је данас, кад људи живе у једној потпуној промени наших представа о свету. Сећам се једне ТВ емисије из седамдесетих, поводом једног од последњих рођендана Милоша Црњанског. Питају га како оцењује време у којем живи, а он каже: ,,Убрзано! Грозно убрзано!“

Мислио је на спорост саобраћаја из времена његове младости, из међуратног Београда. А ја се сећам сцене из филма ,,Вишња на Ташмајдану“ с краја шездесетих. Види се мост Газела, којим промиче један ауто, па за њим након неколико тренутака други.

А данас, ко год пролази Газелом зна како уме да изгледа паклена гужва на њој. Замислите, то је било је то пре више од пола века. Шта би Црњански рекао данас тек? Усред овог дигиталног убрзања стварности! Убрзање времена нужно мења нашу перцепцију и мења наш став. Поезија је и оно што је наш доживљај света и дубина и тај свет иза света.

Кључно откриће за песника јесте кад схвати да свет није баш само видљив, препознатљив, већ да постоје слојеви иза тог видљивог света. За мене, конкретно, највеће је откриће било када сам почео да препознајем биће изнад ствари, да тражим душу.

Да могу да напишем извештај одатле, из тог света. И када сам то препознао као један од задатака, а то није баш једноставно. Е ту почиње простор песничког света. Када схватите да свет није једноставан и предвидив, математички. Мада математика постоји и у том невидљивом свету. То је тек компликована математика.

Како се улази у тај свет уметности?
– Уколико сте, као уметник, радознали, откривате једну по једну ствар, слој по слој, откривате регистре живота. Затим, радите неке исписе из тог света, нешто као извештаје. Сликар, рецимо, мора да има један невероватан таленат да транспонује та два света. Код писца није довољно само бити у том другом свету. Мора да путоказе, кључеве за тај свет, остави у свом тексту, да их читалац препозна не само очима, већ и срцем. Јер у замак уметничког света тешко се улази без кључа. Насилно, никако!

Аутор Мила Милосављевић

Фото: Приватна архива